Poseta premijera Izraela Rusiji poklopila se sa proslavom 25 godina uspostavljanja diplomatskih odnosa dve zemlje. Susret izraelskog državnika sa ruskim predsednikom četvrti je za manje od godinu dana, dok se sa američkim predsednikom Barakom Obamom Netanijahu prošle godine sreo samo jedinom.
Rusija je danas svetska sila i njeni odnosi sa Izraelom samo jačaju i produbljuju se, rekao je Netanijahu, a komentarišući sastanak, „El mundo“ navodi da bi Rusija mogla da postane ključni igrač na Bliskom istoku.
Direktor Centra za bliskoistočne i srednjoazijske studije Semjon Bagdasarov za Sputnjik objašnjava da je autoritet Rusije na Bliskom istoku porastao nakon što je započela vojnu operaciju u Siriji.
„Status Rusije na Bliskom istoku zavisi od uspeha naše koalicije na severozapadu te zemlje, pre svega u Alepu, kao i od toga hoće li naša koalicija zauzeti Raku. Trebalo bi uzeti u obzir i građanski rat na jugoistoku Turske. Ako Rusija uspe da ojača saradnju sa Kurdima, onda bi uloga Moskve na Bliskom istoku mogla da bude dominantna. Izrael je svestan svega toga i naravno da će u tom slučaju još aktivnije sarađivati sa Moskvom“, kaže Bagdasarov.
Sličnog mišljenja o rastućem uticaju Rusije na Bliskom istoku je Vladimir Trapara sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu. On kaže da su sve intenzivniji diplomatski odnosi Rusije i Izraela trend poslednjih godina. Demonstracija ruske moći u Siriji dala im je vetar u leđa, kaže Trapara.
„Izrael je video da su Rusi tamo uspešno intervenisali, da bez njih ne bi moglo da bude primirja i da će biti jedan od ključnih igrača u traženju političkih rešenja za tu zemlju. Zato je u interesu Izraela da ima što bliže odnose sa takvom silom“, uveren je Trapara.
On dodaje da bi mogla da se pojača i uloga Rusije u izraelsko-palestinskim pregovorima, što bi bilo dodatno priznanje jačanja ruskih geopolitičkih pozicija na Bliskom istoku, ukoliko to Izrael dozvoli.
„Prisustvo Rusije u Siriji je potvrda da ona može da doprinese rešenju problema, utiče na druge u region da na nju gledaju kao na značajnu silu sa kojom mora da se razgovara, ako hoće da se ostvare interesi. To nije samo Izrael, vidimo da su to i Kurdi, Iran, Irak. Rusija će biti sve značajnija, Amerikanci to zovu povratkom Rusije na Bliski istok. Ne vidim da je to povratak, ona je bila prisutna sve vreme, ali demonstracija njene moći nije bila toliko otvorena pre događaja u Siriji“, kaže Trapara.
Pojedini analitičari ukazuju i na činjenicu da je za Tel Aviv Rusija garant da Iran i Sirija neće napasti Izrael. Pre svega se radi o „Hezbolahu“, jasno je da iza te organizacije stoje Sirija i Iran, ali ona je u velikoj meri autonomna, objašnjava Bagdasarov.
„Izraelci iz iskustva znaju da bi ’Hezbolah‘ mogao da im napravi velike probleme. Ne treba zaboraviti da je ’Hezbolah‘ deo naše koalicije, to je malobrojna, ali veoma moćna organizacija. Naravno da bi Izrael želeo da Moskva doprinese tome da ofanzivno naoružanje ne završi u rukama pripadnika ’Hezbolaha‘. Izrael smatra da je Rusija garant da se to neće desiti. Zauzvrat bi mogli da očekujemo od te zemlje da ispuni određena očekivanja Moskve“, kaže Bagdasarov.
