Salom se prolama aplauz… Brzinom svetlosti ljudi se hvataju za svoje fotoaparate, mobilne telefone, ajpodove… Škljockaju aparati, sevaju blicevi… Oči su širom otvorene, svi pogledi su upereni u predsednika. Skoro da niko ne diše… Putin staje za govornicu, obraća se prisutnima… Govori odsečno, energično, gotovo da naglašava svaki slog…
Tako je izgledao ulazak ruskog predsednika u Veliku salu pres-centra MIA „Rosija sevodnja“, gde se održavao međunarodni forum povodom 75. godišnjice od osnivanja Sovjetskog informacionog biroa, danas medijskog giganta — MIA „Rosija sevodnja“, kome pripada i „Sputnjik“.
Za dolazak ruskog predsednika u goste pripremalo se danima unapred … Ništa se ne prepušta slučaju. Svi zaposleni su dobili „određena“ uputstva… Kakva?! Ostaće tajna. Nije baš državna, ali je ipak tajna.
Jutro kada predsednik države treba da poseti sedište medijske kuće „Rosija sevodnja“ u centru Moskve nije ličilo na svakidašnje. Ispred zgrade neuobičajena slika — red se otegao u nedogled. Zaposleni strpljivo čekaju da uđu u zgradu, prođu bezbednosnu kontrolu i zauzmu svoja radna mesta. U redu se čeka i po 45 minuta.
Nakon prolaska prve „barijere“, prolazi se kroz dvorište i ulazi u glavno zdanje — tu sve vrvi od bezbednjaka. Zgodni stasiti momci u tamnim odelima i belim košuljama, sa bubicama na ušima, raspoređeni su duž hodnika, pored liftova, na stepeništu… Ima ih na svakom koraku.
Kafići koji inače rade unutar firme — danas su bili zatvoreni. Nije se čak moglo izaći ni u dvorište, gde se nalaze mesta naznačena za pušenje. Pušači kriziraju, ali se ne žale — pa ne dolazi im predsednik baš svaki dan u goste.
Novinari i svi drugi zaposleni sede na svojim mestima — rade, ali svaki čas znatiželjno ustaju i proviruju kroz prozore ne bi li „uhvatili“ trenutak kada predsednik stigne.
U drugom krilu zgrade, u pres-centru, slika je drugačija. Tu su domaćini iz MIA „Rosija sevodnja“, akreditovani novinari, glavni urednici „Sputnjika“ koji su stigli iz svih krajeva sveta i brojni gosti iz inostranstva. Oni su, reklo bi se, povlašćeni — imaće priliku da Putina vide izbliza. Možda čak i da se rukuju sa njim.
U Velikoj sali pres-centra MIA „Rosija sevodnja“ održava se forum na temu „Noviji mediji: garanti slobode informacija“. Govore eksperti iz nekoliko stranih zemalja. Očekuje se Putinov ulazak, ali niko ne zna tačno u koje vreme će stići.
U jednom trenutku, otvaraju se vrata. Izlazi jedan od bezbednjaka, prilazi moderatoru, nešto mu šapuće. Svi već naslućuju da će i Putin uskoro ući, vrpolje se na stolicama i kao hipnotisani poglede usmeravaju na ta ista vrata kroz koja je pre samo nekoliko trenutaka prošao pripadnik Putinovog obezbeđenja.
Svi iščekuju… Nestrpljenje raste… I onda se ta vrata ponovo otvaraju — Putin ulazi, svi ustaju na noge, pozdravljaju ga burnim aplauzom…
Putin govori, ali gotovo da se od škljocanja fotoaparata ništa i ne čuje (mada je ozvučenje sasvim dobro radilo). Svi, bez izuzetka, pokušavaju da uhvate ama baš svaki trenutak, svaki njegov pokret, gestikulaciju i da te snimke što pre podele sa svojim redakcijama, prijateljima, da ih objave na društvenim mrežama.
Kada je završio govor, Putin se rukovao sa učesnicima foruma i ubrzo napustio salu. Oni koji su unutra ostali bili su kao omađijani. Stekao se utisak da istog trenutka svi žele da napuste salu i pođu za predsednikom. Za njih je to označilo i kraj foruma.
Međutim, bezbednosne mere i protokol nameću drugačija pravila — niko ne može napustiti svoja mesta i salu dok predsednik sasvim ne napusti zgradu.
Forum je nastavljen, ali više niko nije slušao ono što se govori. Svi su listali fotografije na svojim telefonima i proveravali da li su dobro ispale, zbijali su šale, komentarisali…
A kada su se vrata ponovo otvorila svi su požurili da se dokopaju interaktivnih tabli u holu pres-centra i pročitaju na njima ono što je „Sputnjik“ upravo objavio — govor koji je pre samo nekoliko minuta izneo Putin.
A šta je Putin rekao, možete pročitati ovde.