Novi video DAEŠ-a namenjen je za javnost crne Afrike. U njemu vidimo petoricu muškaraca. Analizirajte nam, molim Vas, ovaj video i recite šta ga to razlikuje od prethodnih?
— DAEŠ konkuriše Al Kaidi i jedan od zadataka, pa čak i potreba je, u narednim godinama ćemo gledati veliki demografski rast u Africi, da obezbedi svoje prisustvo u Crnoj Africi i, ako je moguće, stigne do zemalja gde Al Kaide još uvek nema. I iz ove perspektive, Libija je jedno od mesta koje najviše privlači afričke džihadiste. Prvo, mi to znamo zato što postoji intervju sa nekim afričkim volonterima koji se već nalaze u Libiji.
Kada su oni dolazili u Libiju sa namerom da uđu u Siriju, već tada su im džihadisti iz DAEŠ-a govorili: „Ne, naređeno je da se ostane ovde“. I crni Afrikanci sve više dolaze do izražaja na video-snimcima DAEŠ-a. Afrikancima je vrlo lako da uđu u Libiju. Oni koriste kanale ilegalnih imigranata. Za Senegalca, za Kenijca, za Nigerijca nema ničeg prirodnijeg nego da ode u Libiju. Kada oni prelaze granice svi misle da su ilegalni imigranti. Drugo, ogroman broj Afrikanaca besposličari u Libiji. Njih maltretiraju i njih, zaista, može da vrbuje DAEŠ.
Od 2014. godine DAEŠ je objavio mnogo video-snimaka. Možemo li da smatramo da je propaganda DAEŠ-a uspešna?
— Ovde se radi o nečem drugom. Već odavno se priča o tome da se afrički džihadisti spremaju da snimaju video. Zašto su ga sada distribuirali? Zato što DAEŠ doživljava pritisak i u poslednje vreme je mnogo izgubio u Libiji. Izgubili su važnu poziciju u blizini Sirta na zapadu, a na istoku su izgubili Ben Džavad i Nofaliju. Tako da je to pravi trenutak da se distribuira video, da se uz pomoć propagande odgovori kontra-vatrom, da pokaže da džihadisti koji žive u Sirtu žive u dobrim uslovima, da bi primamili nove džihadiste, da džihadisti dobiju želju da dođu. Na video-snimku se vidi kako oni sede u svom terencu, idu u kupovinu u supermarket, imaju sve što je potrebno i u isto vreme oni se bore za džihad.
U svojim publikacijama više puta ste stavljali akcenat na jedan od instrumenata propagande DAEŠ-a — džihad — koji se sjajno može slagati sa normalnim životom, sa porodičnim životom, itd…
Upravo tako! Da bi primamili nove ljude oni pokazuju da žive u lepim kućama. U Sirtu nije teško da se živi u takvoj kući, jer su mnogi civili, a posebno bogati ljudi, napustili grad i njihove kuće je zauzeo DAEŠ, gde useljava strane borce. Otprilike se to desilo sa džihadistima Francuzima, koji su posle leta 2013. godine snimljeni u vilama sa bazenima, da bi se kod drugih džihadista izazvala želja da im se pridruže.
Upoređujući snimke koji su se pojavili 2014. godine, može li se reći da postoji „evolucija“ instrumenata propagande DAEŠ-a?
Da, i to se dešava vrlo brzo. Sada se video-snimci sve više snimaju u ime neke ćelije DAEŠ-a na terenu, u ovom slučaju radi se o ćeliji u Tripoliju. I svaki snimak ispunjava kriterijume neke kategorije publike. Ovde je publika afrička. Za Afrikance koji se služe engleskim, oni govore na engleskom, a za one koji govore francuski, i mislim da je to bio svestan izbor, govore bambara jezikom za državljane Malija i na volofu jezikom za Senegalce.
Svaki put DAEŠ koristi jezik zemlje za koju je snimak namenjen. Čak se specijalno pišu i pesme za video-snimke. Kako DAEŠ bira svoje „pesnike“, ljude koji obezbeđuju „umetnički“ deo džihada?
To je prilično obimna tema, jer čak i u ovom video-snimku postoji pesma na francuskom. To je zanimljivo, jer, sudeći po onome što sam mogao da saznam u krugovima francuskih džihadista, one uopšte nemaju uspeha. Možda zato što je ovo tek početak, ali džihadisti koji su pomalo neprijateljski raspoloženi ili nesigurni, kritikuju to. Oni se čak podsmevaju i smatraju da to nije uspešan video.
Ne znam da li se dobija isti utisak sa drugim jezicima ili ne, ali je jasno da su džihadističke pesme na arapskom ono što preferiraju džihadisti sve nacionalnosti. Džihadističke pesme na nemačkom malo bolje prolaze, može biti, zato su što ljudi koji ih pevaju bolje upućeni, ali do sada džihadističke pesme na francuskom nisu doživele veliki uspeh. Ne mogu da vam kažem da li takva strategija donosi plodove, ali vidi se da postoji želja da se džihadističke pesme pevaju na svim mogućim jezicima.
Što se tiče filma, to je takođe prilično impresivno. Svaki put je kvalitet skoro holivudski, piše se scenario itd. U odnosu na video-zapise Al Kaide od pre deset godina, ovo je sasvim drugi nivo…
Jasno je da je to jedan od razloga zašto DAEŠ potpuno izložio podsmehu Al Kaidu. Zato što su oni radili potpuno drugačije video-snimke, video-snimke od kojih se ledila krv u žilama, ali u kojima se vidi jasan scenario. Ponekad su to kratkometražni filmovi koji govore celu priču koja je dobro promišljena. I zaista, Al Kaida je poboljšala kvalitet svojih video-snimaka, međutim, upravo je DAEŠ od samog početka „postavio veoma visoke standarde“.
Ti snimci, puni scena nasilja i poziva za pristupanje DAEŠ-u, možete slobodno da pogledate na internetu… To je i opasno, jer doprinosi propagandi, zar ne?
Pre otprilike dve godine bilo je veoma lako videti video džihadista i zaista je postojao veoma visok rizik od vrbovanja. Danas, da budem iskren, džihadistički snimci, u svakom slučaju oni koji su dospeli u medije, retko kada se nalaze na Jutjubu više od dva sata. To je zato što cenzura vrlo brzo reaguje, bez obzira da li na njima postoje scene nasilja ili ne. Postojao je trenutak kada je ljudima koji rade na tim pitanjima, stručnjacima za džihad, kao ja, bilo teško da se prilagode. Sada postoje sajtovi univerzitetskih stručnjaka koji arhiviraju te filmove. Tako da oni mogu da se pogledaju, više nema problema pri pretraživanju. Ali u svakom slučaju, da biste danas našli te snimke morate zaista da se potrudite.
