„Zajedno možemo da postanemo centar koji bi uticao na globalne procese“, izjavio je kopredsedavajući komitetom Rusko-kineskog prijateljstva i ruski ombudsman za preduzetnike Boris Titov.
Dok je na Zapadu obezbeđivanje finansiranja postalo mnogo teže, same sankcije ne predstavljaju veliki izazov za rusko-kinesku saradnju, jer ne utiču na zajedničke projekte koje se tiču srednjih i malih preduzeća“, rekao je Titov.
„Sankcije nemaju veliku važnost za privredu“, naglasio je on.
Veliko tržište za rusku robu stvoreno je u Kini, a posebno za ekološke proizvode za kojima postoji velika potražnja.
„Politika uvek protivreči ekonomskim interesima, biznis je daleko od politike i nama su potrebni iskreni i direktni odnosi“, istakao je kopredsedavajući i dodao da je jedna od glavnih prepreka za bliskije odnose birokratija koja utiče na obe zemlje“.
Za Rusiju je širenje ekonomskih delatnosti u Aziji, a posebno u istočnoj Aziji, od ključnog značaja, jer ova oblast pruža „značajne mogućnosti“ za investicije i trgovinu, izjavio je glavni ekonomista u Evroazijskoj razvojnoj banci Jaroslav Lisovolik.
On je dodao da će, uzimajući u obzir očigledno oklevanje Zapada da popravi odnose sa Moskvom i Pekingom, jednostavno početi da gubi investicije i trgovinu zbog sankcija, koje ozbiljno stavljaju pod sumnju dugoročnu efikasnost.
Zemlje koje nameću restriktivne mere koje nanose štetu širim masama i nisu usmereni na elitu „treba da budu spremne da plate cenu sankcija“ u sopstvenim ekonomijama, izjavio je potpredsednik i viši saradnik Fondacije za posmatračko istraživanje u Nju Delhiju Nandan Unikrišnan.
„Ako mi nametneš sankcije, ne možeš mi biti partner“, naglasio je Unikrišnan i rekao da smatra da sankcije ostaju „prepreka za rast bližih ekonomskih veza“ Kine i Rusije
Uprkos kompleksnosti u odnosima SAD—Kina—Rusija, potencijal za saradnju Kine i Rusije je i dalje ogroman, jer one dele zajednički multipolarni pristup međunarodnim odnosima.
„Nijedna od ove dve zemlje ne želi hegemoniju u svetu“, zaključio je Unikrišnan.
„Razvoj kinesko-ruskih veza omogućio je stabilnost u regionu u proteklih 20 godina, što treba da posluži kao primer svima u svetu, u smislu međunarodnih odnosa“, izjavio je direktor instituta za ruske, istočnoevropske i centralnoazijske studije na Kineskoj akademiji za društvene nauke Li Jongkvan.
On je okrivio SAD za narastanje napetosti na Južnom kineskom moru.
„U prošlosti Južno kinesko more nije bilo problematično. Neke zemlje su prepoznale suverenitet Kine u regionu i nedavno su promenile svoj stav“, izjavio je Li i dodao da je ovo „veštački stvoren problem“ koji su napravile SAD.
Ranije su se na forumu Rusija i Kina dogovorile da povećaju trgovinu sa ovogodišnjih 90 milijardi dolara na 200 milijardi dolara u naredne četiri godine. Zamenik ruskog premijera Arkadij Dvorkovič opisao je ovaj ambiciozni cilj kao „izazovan, ali realističan“. Kina je drugi najveći partner Rusije posle EU.
