Javnost, već umorena pričom o dugogodišnjem ispunjavanju zadataka u nadi da će nam Evropska unija (EU) otvoriti vrata, teško da je mogla da primeti da se život odvija i negde drugde. A tome su doprineli i poslenici javne reči. Da poslednjih godina nije bilo Kine i njenog velikog privrednog rasta, mnogi bi pomislili da je mrtvo more na Istoku.
Ideju o formiranju zajednice država, veoma slične Evropskoj uniji, javno je plasirao oktobra 2011. godine, tada premijer Rusije, Vladimir Putin, da bi zvanično bila uspostavljena 1. januara prošle godine. Od tada su se osnivačima — Rusiji, Belorusiji i Kazahstanu — pridružili i Jermenija i Kirgistan, a kandidati za članstvo su Tadžikistan, Uzbekistan i Turkmenistan.
Zoni slobodne trgovine u okviru EEU se prošle godine priključio Vijetnam, a dogovor o tome je postignut i sa Egiptom. U ovoj godini pregovore o priključenju su započeli Tajland i sada Srbija.
Lista čekanja
O tome koliko je tržište zemalja EEU interesantno dovoljno svedoči spisak kandidata koji čekaju da postanu deo Zone slobodne trgovine. N`a njemu su Kina, Tunis, Sirija, Indija, Iran, Pakistan, Turska i, verovali ili ne, Evropska unija.
Ne manje zanimljivo je što su zainteresovanost za stvaranje Zone slobodne trgovine sa EEU pokazali i Singapur, Indonezija, Kambodža i Tajland, koji uz Vijetnam, koji je to već ostvario, čine polovinu zemalja Saveza država Jugoistočne Azije (ASEAN).
Zato je na samitu Rusija-ASEAN održanom pre 10 dana u Sočiju, ocenjeno da se otvaraju dobre perspektive za liberalizaciju trgovinskih odnosa između EEU i ASEAN-a. Ne treba zaboraviti da tržište EEU trenutno broji oko 200 miliona ljudi, sa tendencijom daljeg uvećavanja, a ASEAN, resursima bogato i rastuće tržište, ima populaciju veću od 600 miliona.
Da li je EEU alternativa EU?
Da li je zbog tolikog potencijala tržišta EEU, pojačanog vodećim zemljama ASEAN-a, reč o promeni od planetarnog značaja, kako su to neki analitičari ocenili nakon što je 1. januara prošle godine ozvaničen njen početak? I da li je to, kako su se zapitali, alternativa EU, već „ocvaloj“ Uniji suočenoj sa brojnim problemima i slabim privrednim rastom?
Jasno je da ne gledaju svi blagonaklono na novu rastuću uniju koja nudi Zonu slobodne trgovine, ali bez opterećujućih pravila i ucena, svojstvenih briselskoj administraciji. Pogotovo zbog očigledne veze sa sve dinamičnijim regionom Jugoistočne Azije i Pacifika predvođenog Kinom, drugom svetskom privredom.
Dok je EEU još bila u fazi formiranja, tadašnja držana sekretarka SAD Hilari Klinton je javno pokazala nezadovoljstvo.
„Ne sme se dopustiti pojavljivanje Evroazijskog saveza na svetskoj sceni, zato što on može da predstavlja snažnu konkurenciju drugim zemljama i savezima“, rekla je ona, očigledno svesna njegovih velikih mogućnosti.
Pre godinu i po dana italijanski list „Đornale“ je konstatovao da „novi savez u potpunosti može da postane odlična nova realnost u međunarodnoj areni, zauzimajući mesto politički i ekonomski degradirajuće Evropske unije, čije opadanje upravo gledamo“.
Osovina sveta će se sve više pomerati na Istok, zaključio je „Đornale“. Dakle, alternative ima. Uvek.
