Na obroncima planine Radan, u okviru čudesnog prirodnog krajolika koji ostavlja bez daha, nalaze se 202 zemljane figure, visine od 2 do 15 metara sa kamenim kapama na vrhu.
Zemljane figure koje se obrazuju, rastu, menjaju, skraćuju, postepeno nestaju i ponovo stvaraju smeštene su u dve jaruge koje takođe imaju čudne nazive: Đavolja i Paklena jaruga.
Ovaj prirodni spomenik čine dva u svetu retka fenomena: zemljane figure i dva izvora jako kisele vode sa visokom mineralizacijom.
Jedan se nalazi visoko u brdu, na izvoru Đavolje jaruge. Njegovu vodu meštani nazivaju Đavolja voda ili Đavolja rakija i tvrde da je lekovita. Prema analizi Srpskog hemijskog društva, ova voda je ekstremno kisela, a mineralizacija i tvrdoća su visoke. Količine aluminijuma, gvožđa, bakra, rubidijuma, mangana, litijuma i sumpora su čak za 10 do 1.000 puta veće od dozvoljenih u vodi za piće.
Nizvodno je drugi izvor, Crveno vrelo, manje kiseo i sa nižom opštom mineralizacijom. Zbog oksidacije gvožđa voda poprima crvenu boju koja u prostoru deluje veoma atraktivno. Atraktivnost dopunjuje i okolni prirodni ambijent koji oko zemljanih figura deluje surovo, skoro mistično, kao i ostaci naselja, stare crkve i nekoliko rudarskih jama iz kojih se u srednjem veku vadila ruda.
Prirodni fenomen ili više sile
Iako za nastanak kamenih figura postoji naučno objašnjenje, meštani imaju svoja tumačenja zasnovana na legendama i verovanjima.
Nauka tvrdi da je materijal koji se nalazi ispod kamenih blokova zaštićen od kišnih kapi i spiranja i da opstaje u vidu začetnih zemljanih stubova — figura.
Povećanje visine stubova potpomaže ubrzana erozija vode koja otiče oko njihovog podnožja vršeći spiranje materjala. Kako je nagib terena na kome se nalaze figure vrlo strm, erozija ubrzava odnošenje rastresite podloge zemljišta i stvaranje stubova.
Meštani, međutim, imaju sasvim drugačija objašnjenja.
Cudo #DjavoljaVaros #MojaSrbija pic.twitter.com/s1aDDLgg0Y
— Jana (@Janchy89) June 20, 2015
Od brojnih legendi koje se vekovima prepričavaju, najpoznatija je ona o svatovima i đavoljoj vodi.
Po tom predanju, đavolu je smetalo što su tu živeli skromni, svojoj veri privrženi stanovnici. Spremio im je „đavolju vodu“ da zaborave na rodbinske odnose. Pošto su pili tu vodu, omamljeni meštani rešili su da venčaju brata i sestru.
Đavolji plan je pokušala da spreči vila, koja prema legendi i dan-danas drži pod svojom zaštitom ovaj kraj. Vila nije uspela da urazumi svatove, i oni krenuše sa mladencima ka crkvi na venčanje. Ona se onda poče moliti Bogu da na neki način spreči rodoskrnavljenje. Bog usliši njenu molbu, spoji nebo sa zemljom, dunu jak, hladan vetar i okameni svatove sa mladencima.
Stanovnici koji žive u okolini Đavolje varoši tvrde da se i danas dešavaju čudne pojave na ovom mestu i prepričavaju priče o đavoljim kricima koji se čuju kada duva jak vetar.
Za muziku Đavolje varoši, koja po predanju pripada đavolovom orkestru ili vilama jedni pričaju da se i danas može čuti kad sviće ili u smiraj dana, dok drugi govore drugi govore da je najglasnija za vreme provale oblaka.
Oni koji su proučavali ovaj lokalitet tvrde da je „muzika“ zapravo uslovljena sastavom stubova i planinskim vetrovima koji se javljaju na smeni dana i noći. Od toga kakvo je kamenje koje se nalazi u sastavu figura — oštrije, duže ili kraće, kao i da li je vetar jači ili slabiji, zavisi i melodija.
Đavolja varoš —svetsko čudo
Lokalitet Đavolja varoš je stavljen pod zaštitu države još 1959. godine, a 1995. godine je Uredbom Vlade Republike Srbije proglašen za prirodno dobro od izuzetnog značaja i stavljen u prvu kategoriju zaštite.
Iako nije izabrana za jedno od sedam novih svetskih čuda, Đavolja varoš je bila najbolje plasirani evropski kandidat u svojoj kategoriji.
Ovaj geomorfološki fenomen jedinstven u našoj zemlji vrlo je redak i u svetu.
U Evropi ima sličnih pojava u Alpima (sa obe strane prevoja Brener u Austriji i Italiji, kod Bolcana, zatim u Valerijenu, u pokrajini Gornja Savoja, u Francuskoj i dr). U Americi je poznata „Bašta bogova“.
Međutim, u Đavoljoj varoši „kule“ su brojnije, većih dimenzija i znatno postojanije.
