Mladi ruski umetnik je ovo shvatio nakon što je „Idiota“ pročitao devet puta. Osim u Rusiji, Maksim Didjenko radi u Pragu i Londonu, a voleo bi i u Beogradu.
Za 36-godišnjeg ruskog režisera teatar je laboratorija. Na sceni moskovskog „Teatra nacija“ postavio je „Idiota“, delo Fjodora Dostojevskog. Ova konstatacija možda i ne bi bila zanimljiva da predstava nije zamišljena kao tragična igra klovnova.
Didjenko za Sputnjik govori da umetnik meri i i procenjuje svet pre svega na osnovu sopstvene percepcije realnosti.
„U datom slučaju, to je, može se reći unutrašnji svet koji je meni svojstven, a tiče se kulture pozorišnog izražavanja posredstvom klovnova. Po mom mišljenju, izraz režisera preko klovnova kao pozorišni pravac ne razvija se više tako aktivno u ruskom teatru. Zato mi je bilo interesantno da vidim kako će ovaj žanr ispasti u sinergiji sa nekim klasičnim delom, kao i sa umetnicima koji se u njemu nisu ranije oprobali. Smatrao sam da spoj svega toga ’nespojivog‘ može da donese nekakvu svežinu. Generalno govoreći, ovaj poduhvat je bio riskantan, ali mislim da smo uspeli. Publika takođe smatra da je sve ispalo veoma interesantno“.
„Idiot“, kao napor Dostojevskog da u granicama uverljivosti opiše idealno dobrog čoveka, rezultira likom kneza Miškina, obdarenog dobrotom i sposobnošću da prašta. Tu je i njegov prijatelj a potom i suparnik Parten Rogožin, koji je očajnički zaljubljen u očaravajuću i protivrečnu junakinju Nastasju Filipovnu. Upravo ovaj emotivni trougao između glavnih likova Maksim Didjenko postavlja u prvi plan svoje predstave.
Tekst dramaturga, odnosno scensku verziju romana Dostojevskog, mladi Didjenko je preradio drastičnim rezom: broj glumaca je smanjio sa 20 na svega 4. Pa ipak, na sceni možemo videti svih 6 glavnih likova: tu su knez Miškin, Parten Rogožin i Nastasja Filipovna, ali i Lebedev, Aglaja i Ganja.
Osim toga, kneza Miškina igra glumica Ingeborga Dapkunajte, srpskoj publici poznata po glavnoj ženskoj ulozi u filmu „Varljivo sunce“ Nikite Mihalkova.
Maksim Didjenko kaže da nikada nije zamišljao ženu kao klovna i da je želeo da u njegovoj crnoj klovnijadi igraju samo muškarci. Ipak, na nagovor kolege Jevgenija Mironova, mladi režiser se upoznao sa Dapkunajteovom i shvatio da vredi pokušati. Danas smatra da je ova glumica jedna od retkih koja se dobro snalazi u ulozi klovna, a u ovom slučaju kneza Miškina.
Maksim Didjenko je rođen u ruskom gradu Omsku, gde je i završio glumu na pozorišnoj akademiji. Nakon toga je mnogo eksperimentisao, putovao, radio u Drezdenu. Bavio se pantomimom i scenskim plesom.
„Režijom sam počeo da se bavim polako i tiho — korak po korak. Mislim da je to neki logičan razvoj, nakon svega onoga čime sam se do tada bavio u životu. Tražio sam nekakav sintetički žanr, probao sam mnogo toga u raznim teatrima koji se bave dijametralno različitim pristupima“, objašnjava Didjenko svoj put.
Predstava „Idiot“ je postavljena pre pola godine. Karte za nju su po pravilu uvek rasprodate. Interesovanje je veliko. Pa ipak, sam Didjenko je vrlo objektivan i priznaje da je bez obzira na vrlo hrabar korak „spajanja nespojivog“, predstava isto tako mogla biti i loše primljena.
„Ne mogu da kažem koliko je publika bila spremna. Mislim da pozorište i postoji kako bi realizovalo tu komunikaciju između publike sa jedne strane i režisera, dramaturga, glumaca sa druge. Ako publika nije spremna da prihvati vaš eksperiment, onda je stvar gotova. Mislim da misija teatra i jeste da bude most i da budi pažnju čoveka i da ga uvodi u umetnost“.
Ovaj neobični umetnik više radi u Moskvi nego u Sankt Peterburgu, gde sada živi. Osim toga, i u Novosibirsku sprema predstavu.
„Publika u Novosibirsku je veoma pažljiva, inteligentna, voli pozorište. Rekao bih da je tamo publika gladna novih doživljaja i iskustava, za razliku od Moskve, gde su ljudi možda i previše izloženim različitim doživljajima. Publika u Moskvi često biva i zaražena određenom vrstom snobizma. Ali zato, sa druge strane, u Moksvi ima više onih koji su spremni za nešto novo i sveže. U Peterburgu je, na primer, publika mnogo konzervativnija“, zaključuje mladi ruski glumac i režiser.
Osim u Rusiji, Maksim Didjenko radi u Pragu i Londonu. Ne krije da bi jako voleo i da na daske nekog srpskog pozorišta postavi neki komad.
