Zveckanje oružjem prati i zaoštrena retorika i dalje hlađenje odnosa između Vašingtona i Pekinga, kao i prestrojavanje regionalnih savezništava u iščekivanju ishoda bitke za uticaj na Pacifiku koja će posledice, neminovno, ostaviti i na ukupnu arhitekturu globalnog odnosa snaga.
Talasanje Južnog kineskog mora i događaji na jugoistoku Azije bili su tema „Sputnjik intervjua“ u petak, čiji su gosti bili Milorad Denda, bivši dopisnik naših medija iz Pekinga, i Borislav Korkodelović, višedecenijski spoljnopolitički urednik u Tanjugu čija je uža specijalnost upravo ovaj, sve nemirniji, jugoistočni deo Azije.
„SAD su pre nekoliko godina proglasile svoj povratak u taj deo sveta, na azijsko-pacifički prostor“, ukazuje Milorad Denda. „To je, naravno, izazvano rastom Kine i njenog uticaja, koja je u proteklih petnaestak godina, dok je Vašington bio zabavljen Avganistanom, Irakom i Bliskim istokom uopšte, dospela u sam svetski vrh, i po svom ekonomskom razvoju ali i po svojim vojnim kapacitetima.“
„SAD, kao vodeća svetska sila, jednostavno žele da budu pitane o svim najvažnijim temama u svetu, a jugoistočna Azija predstavlja deo sveta koji je motor čitave svetske privrede u ovom trenutku“, navodi Borislav Korkodelović.
Zašto je, uopšte, baš Južno kinesko more toliko značajno da Kina u njemu gradi veštačka ostrva, a američke pomorske i vazduhoplovne snage kroz njega patroliraju sve agresivnije i provokativnije?
Milorad Denda: „Južno kinesko more jedan je od najvitalnijih pomorskih puteva na svetu. Vrednost robe koja prođe tim morem (preko pet hiljada milijardi dolara godišnje) predstavlja više od 50 odsto ukupne pomorske trgovine na čitavom svetu. Već ove brojke govore dovoljno o značaju ove rute, zbog čega i jeste u toku, kako i sami Kinezi kažu, duga igra sa Sjedinjenim Američkim Državama za kontrolu tog mora i tog plovnog puta.“
Važan ekonomski, ali sve više i politički faktor u azijsko-pacifičkom regionu predstavljaju i zemlje ASEAN-a, ukazuje Borislav Korkodelović: „Zemlje ASEAN-a, deset zemalja jugoistočne Azije sa oko 620 miliona ljudi, jesu, pored Kine i SAD, važan faktor u događanjima u ovom regionu. To je nastupajuća ekonomska sila koja formira sopstvenu ekonomsku zajednicu. Od 1. januara ove države su ukinule carine i trgovinske barijere, i već danas je ASEAN po svom ukupnom bruto domaćem proizvodu šesti ili sedmi entitet u svetu, a očekuje se da će posle 2020. godine izbiti na četvrto mesto.“
„SAD pokušavaju da sebi privuku zemlje ASEAN-a, što se vidi po Transpacifičkom trgovinskom sporazumu u koji su uključene sve te zemlje, a Kina je isključena“, dodaje Denda.
Kako će se, u tekućem odmeravanju snaga, opredeliti zemlje ASEAN-a? Nedavno je, naime, održan samit ovih zemalja i Rusije, bliskog saveznika Kine, posle koga je najavljeno uzdizanje njihovih odnosa na nivo strateškog partnerstva.
Borislav Korkodelović: „ASEAN je svojevrsna zagonetka. Tih deset zemalja, koje su u ovaj spor Kine i SAD uvučene protiv svoje volje, imaju različite interese i ciljeve. Filipini su na strani SAD, tu je i Vijetnam u kome je ovih dana boravio predsednik SAD Barak Obama. Snažni pak kineski saveznici su Kambodža i Laos, a negde između su Tajland, Indonezija i Malezija.“
Kina, međutim, trenutno možda ima i preču brigu od pitanja kojoj će se strani prikloniti države ASEAN-a. Južno kinesko more, naime, nije značajno samo zbog spomenute vrednosti pomorskog transporta, već je za Kinu i od, praktično, životne važnosti, budući da kroz njega teče nafta iz Persijskog zaliva. A još 2004. godine, u izveštaju „Energetska budućnost Azije“ Pentagonovog odeljenja za strateško procenjivanje, razmatrane su američke mogućnosti sprečavanja kineskog uvoza energenata preko Južnog kineskog mora.
Milorad Denda: „Kini je u ovoj fazi važno da ne bude moguće odsecanje njenih pomorskih puteva, zbog čega je i stavila naglasak na razvoj svoje mornarice… Nasuprot tome, u američkoj strategiji na Pacifiku, još od kraja Drugog svetskog rata i nastanka Narodne Republike Kine 1949. godine, sadržan je jak element okruživanja i obuzdavanja Kine. Američke trupe prisutne su u velikom broju u čitavom ovom delu sveta, od Japana do Singapura, i postavlja se pitanje šta će one tamo. Opasnosti od Japana nestalo je posle njegovog poraza u Drugom svetskom ratu, padom Berlinskog zida nestala je i opasnost od komunizma. Odgovor je jedini moguć: to je narastajuća snaga Kine, kao jedinog suparnika u tom delu sveta…“
Kina za sada, navode sagovornici „Sputnjika“, deluje odbrambeno, „trudeći se da onemogući Sjedinjenim Državama da budu isključivi arbitar u ovom regionu“, a „sigurno je da ćemo biti svedoci jedno dužeg odmeravanja snaga između sile broj jedan, Sjedinjenih Američkih Država, i Kine kao sile u narastanju“.
A vreme će pokazati hoće li, posle ovog odmeravanja snaga, strateška veza Kine sa Indijom i Rusijom, ojačana Iranom, o kojoj je ovih dana u Pekingu govorio predsednik Indije Pranab Mukerdži, „stvoriti novi globalni poredak koji će fokus odvratiti od zapadnog militarizma“…
