Poseta Aleksandra Vučića Moskvi i susret sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u srpskim medijima podigli su dosta prašine, ali i pokrenuli spekulacije o sastavu nove Vlade Srbije, posebno se fokusirajući na takozvanu potragu za odgovorom na pitanje da li će nova vlada imati „ruskog čoveka“ i ko bi on mogao da bude. Da li će to socijalisti ponovo biti deo Vlade, ili je reč o Nenadu Popoviću, koji je bio na listi naprednjaka na izborima? O tome kako ocenjuju sastanak srpskog premijera sa ruskim predsednikom, ali i ko bi mogao da bude takozvani „ruski čovek“ u novoj vladi Sputnjik je razgovarao sa Srećkom Đukićem, bivšim ambasadorom u Belorusiji, i Jevgenijom Krutikovom, stručnjakom za Balkan i kolumnistom internet izdanja „Vzgljad“.
Krutikov za Sputnjik kaže da srpski mediji stalno pominju Nenada Popovića zato što je odavno „integrisan“ u Rusiju.
„Tradicionalno se smatra da ako čovek ima uspešan biznis u Rusiji, a Popović je sredinom dvehiljaditih proglašen za preduzetnika godine, pa je magistrirao i doktorirao u Rusiji, da to onda automatski znači da je on vezan za ovu zemlju. Po meni, to je površan pristup. Lično poznajem Srbe koji su dugo živeli i radili u Moskvi, ali su i dalje gledali u pravcu NATO-a. To se ne odnosi na gospodina Popovića, ali hoću da kažem da biznis u Rusiji ne znači da je čovek „proruski orijentisan“. Što se tiče SPS-a, mislim da je prerano za zaključke. Još ne znamo hoće li socijalisti nakon jučerašnjeg sastanka Vučića i Putina u Moskvi učestvovati u formiranju nove vlade, i ukoliko hoće, da li će dobiti još neki resor, osim ’ekonomskih‘“, objašnjava on.
Naš sagovornik naglašava da će ipak najinteresantnije pitanje biti — ko će stati na čelo ministarstva odbrane, zato što od toga zavisi dalja saradnja sa NATO-m, ali i saradnja sa Rusijom u odbrani i u sferi namenske industrije.
A kakav bi politički profil trebalo da ima „ruski čovek“ u Srbiji i šta bi on tačno radio, Krutikov kaže.
„Taj eventualni ’ruski čovek‘ bi trebalo da bude nezavisna figura unutar srpske politike i svakako da ne bude strašilo za liberalne beogradske krugove. Voleo bih da to bude tehnokrata, čovek koji je veoma stručan u svojoj oblasti, a ne onaj ko na sav glas veliča ljubav prema Rusiji ili neko ko je poznat kao čovek koji je ’integrisan‘ u Rusiju zbog biznisa ili političkih interesa. Naravno da je uspešan biznis važan faktor, ali radije bih video na mestu tog ’ruskog čoveka‘ političara koja ima dosledne stavove i rekao bih, psihološku stabilnost, da ne bi postao talac beogradske politike manevrisanja između Zapada i Rusije“, zaključuje on.
Đukić smatra da se kurs vlade neće bitno promeniti, ali ne misli ni da su Dačić niti Popović „ruski ljudi u budućoj vladi Srbije“.
„Neće takvog biti. I ako od njih dvojice neko bude u vladi, oni neće biti ruski“, kaže Đukić.
On primećuje i da poseta srpskog premijera jeste bila za javnost prilično neočekivana, ali je, po njegovom sudu, to samo potvrda koliko se Moskva zanima za područje Balkana.
„Balkan se nalazi u centru geostrateških interesa Rusije, što govori da ni druga strana neće dići ruke od Balkana, kao i da je i ona imala neke svoje interese oko toga. Mislim da je najinteresantnije vreme tek pred nama. Bez obzira ko će ući u Vladu, da li Nenad Popović ili Ivica Dačić koji se pominju po medijima, a jedan će sigurno ući, ili možda obojica, neće se promeniti kurs vlade. Ona je čvrsto na kursu evroatlantskih integracija i ovakva postava bi moglo samo da je uspori, ali nikako i promeni“, objašnjava Đukić.
On kaže da treba imati u vidu da su NATO i EU već dugo na Balkanu i da je, kako kaže, Rusija zakasnila sa svojom inicijativom za ovaj geostrateški prostor. Na podsećanje da zvaničnici EU nikada nisu imali primedbe Srbiji zbog odnosa sa Rusijom, pa u tom kontekstu ne bi trebalo da im smeta ni da se u vladi nađe neko ko ima epitet „proruskog“ čoveka, Đukić kaže:
„Naravno da im neće smetati sve dok na red ne dođe pitanje zatvaranja Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Rusijom, odnosno sa Evroazijskom ekonomskom unijom. Međutim, taj proces neumitno ide — koliko se Srbija bude približavala EU — toliko će se udaljavati od Evroazijske unije, u kojoj je glavna Rusija. A tu je i vođenje spoljne politike u skladu sa Briselom, sve dok to ne dođe na red, Briselu neće ništa smetati. Vašington neće praviti problem sve dok stvari sa Kosovom idu po koloseku po kome idu — a to je u pravcu uključivanja Kosova u sve međunarodne organizacije.“
Đukić veruje da pritisaka neće biti sve dok ne bude zvaničnog dokumenta kojim bi se Srbija i zvanično smatrala vojno neutralnom.
„Neutralni status se ne može određivati jednom rečenicom u Rezoluciji, već to mora biti ugrađeno u Ustav, zakon o vojnoj odbrani, strategiju i vojnu doktrinu. Po meni, vojna neutralnost ni pravno ni politički u Srbiji nije vojno utemeljena“, smatra naš sagovornik.
