Tako, kako saznaje „Večernji list“, glasi dogovoreno rešenje i jezičke formulacije oko tri ključne tačke na kojima je Zagreb insistirao kako bi Beogradu dao zeleno svetlo za otvaranje poglavlja 23.
Iako se radi o diplomatskim formulacijama, one vrlo jasno kažu da je Hrvatska uspela u nameri da ukloni neprihvatljiva rešenja u susednoj državi, navodi list.
Prvi kamen spoticanja bilo je polaganje prava Srbije na tzv. regionalnu jurisdikciju, odnosno na procesuiranje zločina počinjenih na teritoriji bivše Jugoslavije.
List podseća da je Srbija prema spornom Zakonu o ratnim zločinima polagala pravo na procesuiranje hrvatskih državljana za zločine na hrvatskoj teritoriji, iako se postupak protiv njih, kao u slučaju Veljka Marića, vodio i u Hrvatskoj.
Tekst odluke, kako list saznaje, kaže kako EU naglašava regionalnu saradnju i dobrosusedske odnose pri procesuiranju ratnih zločina, što uključuje i cilj da se izbegne konflikt jurisdikcije te se poziva da se ratni zločini procesuiraju bez diskriminacije. Izbegavanje sukoba jurisdikcije, što ističe EU, de fakto znači da Srbija mora da odustane i da odustaje od regionalne nadležnosti.
Druga tačka spoticanja, navodi list, saradnja sa Haškim sudom, u tekstu je apostrofirana kao ključna, što uključuje i potpuno priznavanje i izvršavanje odluka i presuda Suda. Time je Srbiji poslata poruka da se, između ostalog, ne toleriše poslednji eksces — odbijanje izručenja troje predstavnika Srpske radikalne stranke.
Treća tačka — zaštita hrvatske manjine i insistiranje na sprovođenju Sporazuma o zaštiti nacionalnih manjina koje je Srbija potpisala sa Hrvatskom o zastupljenosti u predstavničkim i državnim telima — u tekstu je adresirana formulacijom koja kaže da EU naglašava važnost poštovanja i pune zaštite prava manjina u skladu sa kriterijumima iz Kopenhagena.
EU uzima u obzir pravni i institucionalni okvir, pa traži efikasnu primenu srpskih domaćih i međunarodnih obaveza, piše u tekstu o kojem će države-članice raspravljati sledeće nedelje.
