Najzaslužnija za to je cena sirove nafte koja je ovih dana dostigla i 50 dolara po barelu, dok je početkom godine bila čak ispod kvote od 30 dolara po barelu, kaže za Sputnjik Nenad Gujaničić iz brokerske kuće „Vajsbroker“.
Američka agencija Blumberg objavila je da je „prva prodaja ruskih evroobveznica od 2013. godine mali korak za pokrivanje budžetskog deficita, ali da za Rusiju znači simboličnu pobedu“.
U članku je precizirano da je Rusija prodala desetogodišnje evroobveznice u vrednosti od 1,75 milijardi dolara. To je suma za koju se Rusija praktično zadužila uglavnom kod inostranih investitora koji su kupili obveznice po godišnjoj kamatnoj stopi od 4,75 odsto.
Ruska ekonomija, podseća Gujaničić, u velikoj meri zavisi od cene nafte, i napominje da neke računice govore da tek sa cenom nafte od 80 dolara po barelu Rusija neće imati budžetski deficit.
„Ona je još daleko od tog nivoa, ali sa sigurnošću može da se kaže da su najgora vremena iza njih“, tvrdi Gujaničić.
Prodajom evroobveznica Rusija je, kako je konstatovao Blumberg, eskivirala sankcije Zapada i nemogućnost zaduživanja kod tamošnjih banaka. Podsećajući da se sankcije ne odnose na evroobveznice, agencija je ocenila da je do prodaje došlo uprkos pritiscima SAD i EU na zapadne kompanije da ih ne kupuju. Zato njihov plasman predstavlja simboličnu pobedu Rusije, navodi Blumberg.
Gujaničić je, ipak, mišljenja da se ne može baš reći da je stopa prinosa, odnosno kamata po kojoj se Rusija zadužila, baš povoljna.
„Razlog tome je što ruska ekonomija i dalje beleži negativne stope rasta. Za ovu godinu je predviđena negativna stopa rasta od 1,5 odsto, pa je u toj situaciji svako zaduživanje faktički ekonomski nepovoljno“, ocenio je on.
Ipak presudna cena nafte
Gujaničić kaže da za kupovinu ruskih obveznica nije bio nebitan ni politički uticaj, jer se zbog eventualnog izlaska Velike Britanije iz EU kupci sada teže opredeljuju za obveznice zemalja Unije.
Smatra, međutim, da u ovoj situaciji ipak nije bio presudan politički uticaj, već trend cena svetskih resursa, pre svega rast cena sirove nafte.
„Mislim da su investitori koji su kupili te obveznice računali da će ruski budžet samim tim biti stabilniji, odnosno javne finansije održive“, kaže Gujaničić.
S obzirom na generalno niske kamatne stope na svetskom tržištu on je mišljenja da investitori računaju da će te obveznice svakako moći da naplate, a da je prinos zadovoljavajući uzimajući u obzir oporavak cene nafte.
Na pitanje da li se može očekivati da Rusija koja je u ovoj godini opredelila evroobveznice u ukupnoj vrednosti od tri milijarde dolara, u prodaju pusti i preostale, on kaže da je to teško prognozirati jer nema uvida u javne prihode i rashode.
Ako se nastavi oporavak cene nafte, Rusija će, kaže on, lako moći da prikupi i znatno veće sume od predviđenih. Suprotno će se desiti ukoliko dođe do nekakvih negativnih kretanja i niske cene nafte kakva je bila sredinom januara.
„Dugoročno posmatrano, ono što je za rusku ekonomiju mnogo bitnije, a što su propustili da urade u vremenima kada je cena nafte bila mnogo visoka, to je da restrukturiraju svoju privredu kako ne bi bili zavisni samo od resursa, što je sada slučaj“, zaključio je Gujaničić.
