Međutim, sasvim je jasno da je politička klima, kada se radi o procesu pristupanja Turske EU, u krajnjem slučaju od 2007. godine, bila prilično neprijateljska, i to je zasigurno uticalo na raspoloženje ljudi i na njihovo mišljenje po tom pitanju, smatra zamenica direktora Instituta za međunarodne odnose (IAI) i specijalni savetnik visoke predstavnice EU za bezbednost i spoljnu politiku Natali Toči.
Komentarišući izjavu premijera Velike Britanije Dejvida Kamerona da Turska neće ući u EU pre 3000. godine, Točijeva je rekla da je mnogo zanimljivije zapitati se da li će oni uopšte želeti da se pridruže EU.
„Trenutno je to najrelevantnije pitanje. Sam proces integracije sada je mnogo važniji za Tursku. U politici proširenja EU, uvek je najvažniji bio proces transformacije zemalja koje se pridružuju. Nisam sigurna da li Turska uopšte želi da dobije taj status“, kaže Točijeva.
Prema njenim rečima, veoma je teško zamisliti da svih 28 zemalja-članica prihvati aplikaciju Turske, baš kao što je jednako teško zamisliti da predstavnici vlasti u Turskoj žele da se pridruže EU.
„Da li to znači da treba odbaciti pregovore o pridruživanju? Ne. To je veoma važan proces za obe strane. To je najvažniji aspekat uzajamnih odnosa i najefikasniji instrument EU kako bi se zemlja gurnula u transformaciju politike, ekonomije, društvenog uređenja, uključujući i u samoj Turskoj“, ističe ona.
Kada bi se sličan referendum sproveo u Turskoj, objašnjava Točijeva, najverovatnije bi većina državljana Turske ipak bila za pridruženje, budući da su obično negativna osećanja prema EU umnogome podstaknuti zbog kašnjenja u procesu pristupanja, po principu „ako im nismo potrebni, onda nisu ni oni nama“.
Govoreći o evrozoni, Točijeva smatra da Turska u nju neće ući, s obzirom da članstvo u EU ne označava punu integraciju u svim političkim sferama.
