Albanci smatraju da je takva odluka kosovskog Ustavnog suda kršenje zakona.
Protest je trajao nešto više od 30 minuta, a okupljenim Albancima, među kojima je bilo i dece iz škola u tom gradu, obratio se samo gradonačelnik Dečana Rasim Seljmanaj, prenosi Tanjug.
„Mi jesmo za pravdu. nismo protiv nje, ali ako ima pravde u ovoj zemlji i ako ćemo da poštujemo zakone, onda postoje dve opcije: privatizacija ove imovine. Ako se nekome treba pokloniti ova imovina, onda to treba da bude građanima Dečana“, rekao je on.
Seljmanaj je ocenio da je ovo političko uplitanje i da se ne radi o pravdi.
„Javno pozivam gospodina Savu (otac Savo Janjić) i međunarodnu zajednicu, pošto je reč o političkom problemu, da sednemo i rešimo ovo pitanje“, rekao je Seljmanaj, koji smatra da nije rešenje da se imovina manastira poklanja.
Gradonačelnik Dečana je rekao da „snažno veruje“ da nijednim zakonom i nijednom odlukom se ne može da se legitimiše poklanjanje imovine Manastiru Visoki Dečani.
„Ovde nema mesta politici, svi smo jedinstveni u protivljenju ovoj nepravednoj odluci Ustavnog suda“, rekao je Seljmanaj i dodao da su Dečani mesto „vrednosti, civilizacije i požrtvovanja“.
Seljmanaj smatra da niko, pa ni on kao predsednik, neće poštovati ovu odluku suda.
„Manastir je u Dečanima, i kao takvog ćemo ga sačuvati kao našu vrednost“, rekao je gradonačelnik.
Protest je održan uz povećano prisustvo snaga bezbednosti — Kosovske policije i Kfora, ali je protekao bez incidenata.
Lokalno rukovodstvo i stanovništvo Dečana smatra da je odluka najvišeg pravosudnog organa nezakonita i diskriminatorska, kao i da je na štetu ekonomskog razvoja grada.
Inače, reč je o imovini koja je ovom manastiru SPC oduzeta nakon Drugog svetskog rata, a odlukom Vlade Srbije vraćena 1997.
Nakon sukoba na Kosovu 1999. lokalne vlasti osporavaju manastiru pravo na raspolaganje tom zemljom.
Vraćanju zemljišta manastiru Dečani protive se odbornici lokalnog parlamenta, stanovništvo, ali i poslanici u kosovskoj skupštini.
Kosovski Ustavni sud je nakon 16 godina sporenja nedavno odlučio da Manastiru Visoki Dečani vrati pravo na vlasništvo 24 hektara zemlje.
Visoki Dečani su jedini manastir na Kosovu koji vojnici Kfora neprestano obezbeđuju zbog toga što je dosad više puta napadan, a bilo je i pokušaja skrnavljenja i nasilnih upada.
