Gotovo sve je propalo, osim Porošenkovog ličnog bogatstva — ono je višestruko uvećano.
Kada su 26. maja 2014. godine bili objavljeni preliminarni rezultati predsedničkih izbora, na kojima je ubedljivu pobedu u prvom krugu odneo oligarh Petro Porošenko, deo ukrajinske javnosti je likovao.
Mnogi su verovali u njegova predizborna obećanja. Ispostaviće se — prazna. Ambiciozni političar je obećavao da će rešiti ekonomske probleme, okončati rat u Donbasu, prodati svoj privatni biznis i da će obezbediti građanima bezvizni režim sa Evropskom unijom.
Umesto toga, Ukrajina se našla u dubokoj ekonomskoj provaliji, grivna je drastično devalvirala, zabeležen je nagli pad životnog standarda — nezaposlenost raste, plate su smanjene, cene su skočile, komunalije poskupele… Ekonomija tone, korupcija raste, a nacionalističke i neonacističke struje jačaju… U Donbasu ljudi i dalje ginu, a u Kijevu i drugim gradovima dešavaju se misteriozna ubistva novinara, političkih protivnika vlasti i neistomišljenika.
Za dve godine Porošenkovog predsednikovanja, oko 15.000 građana odreklo se ukrajinskog pasoša, a priča o ulasku u EU ostala je samo „pusta želja“.
S druge strane, mnogim ruskim građanima — političarima, umetnicima, kulturnim radnicima, zabranjen je ulazak u Ukrajinu. Na Porošenkovoj „crnoj listi“ našle su se i brojne javne ličnosti iz sveta, odnosno svako ko je „stao na stranu Rusije“ ili izustio nešto što nije po volji ukrajinskih vlasti.
Političke neuspehe Porošenko je „kompenzovao“ privatnim poslovnim uspesima — njegov biznis cveta. Mediji su njegovo bogatstvo jesenas procenili na 979 miliona dolara.
Porošenko je u predizbornoj kampanji ubeđivao javnost da će da proda svoju fabriku čokolade „Rošen“ i najpopularniju televizijsku stanicu, ali se kasnije pravdao kako nije mogao da pronađe kupca.
Potom je u aprilu ove godine Ukrajinu „zapljusnula“ i velika svetska ofšor afera — Porošenkovo ime našlo se u „Panamskim papirima“. On se branio izjavama da je uspostavio ofšor preduzeće da bi odvojio svoje poslovne i političke interese, nakon što se postao predsednik.
Istraživanja ukrajinskih sociologa pokazuju da većina građana Ukrajine smatra da je ovaj skandal dovoljan razlog da predsednik podnese ostavku.
Za samo dve godine, koliko je na vlasti, Porošenku je drastično opao rejting. Za njega je u maju 2014. godine na predsedničkim izborima glasalo čak 54,7 odsto birača.
Prema istraživanju grupe „Rejting“, u aprilu ove godine, rad predsednika sada u potpunosti podržava samo dva odsto Ukrajinaca, 15 odsto — podržava delimično, a 75 odsto — uopšte ne odobrava.
Glavna dostignuća Petra Porošenka ukrajinski eksperti vide u spoljnoj politici. Cifre potvrđuju njegovu međunarodnu aktivnost: 46 puta je Porošenko putovao van granica zemlje, a u inostranstvu je proveo ukupno 81 dan. To su bile zvanične ili radne posete.
Najčešće je putovao u Brisel, Nemačku i SAD, a najviše vremena proveo je u Americi — devet dana, u Nemačkoj — osam, a u Švajcarskoj i Belgiji po sedam.
Ukrajinski analitičari, bliski kijevskim vlastima, kao glavna dostignuća Petra Porošenka navode uspehe u spoljnoj politici — uvođenje i zadržavanje sankcija protiv Rusije, zbližavanje sa Turskom, potpisivanje Sporazuma o zoni slobodne trgovine sa EU, uspešne pregovore sa MMF-om i Svetskom bankom i drugim donatorima koji treba zemlji da obezbede pomoć, a takođe „jačanje armije“, saradnju sa NATO-om i formiranje nove policije sa zapadnim imidžom.
Uzgred, Ukrajina je u dugovima do guše. Samo Rusiji duguje tri milijarde dolara i kamatu od 75 miliona dolara, a neki izvori tvrde da je Ukrajini samo ove godine potrebno osam do deset milijardi dolara zajma.
Osim toga, kijevski stručnjaci vide Porošenkove zasluge i u povratku ukrajinskog pilota Nadežde Savčenko u zemlju, koja je ranije bila osuđena u Rusiji na višegodišnju kaznu zatvora za ubistvo ruskih novinara.
Međutim, u Ukrajini raste nezadovoljstvo građana, a neki eksperti predviđaju i da su mogući masovni protesti u skorije vreme.
