Preporuke za Srbiju su orijentisane ka nastavku sprovođenja mera fiskalne konsolidacije, rešavanju statusa državnih preduzeća, nastavku reforme javne uprave i implementacije programa transformacije Poreske uprave, preciziralo je u svom saopštenju Ministarstvo finansija.
Od jednake važnosti su, kako se navodi, i podrška realizaciji strategije rešavanja pitanja problematičnih kredita i strategiji dinarizacije, unapređenju realizacije kapitalnih izdataka i napredak u pripremi projekata izgradnje gasne interkonekcije Bugarska-Srbija, završetak izgradnje puteva na Koridoru 10 do kraja 2017. godine, kao i unapređenje poslovnog okruženja i ciljanih politika tržišta radne snage sa posebnim preporukama.
Sastanku u organizaciji Saveta EU za ekonomska i finansijska pitanja prisustvovale su delegacije zemalja Zapadnog Balkana i Turske, a tom prilikom su usvojeni zajednički zaključci dijaloga za ekonomska i finansijska pitanja, čija realizacija će biti zajednički praćena u narednom periodu, u okviru procesa pristupanja i procesa pridruživanja EU.
Tema dijaloga bio je dokument pod nazivom „Program ekonomskih reformi od 2016. do 2018. (ERP)“, koji je početkom godine dostavljen Evropskoj komisiji.
Svrha dijaloga jeste da se Zapadni Balkan i Turska pripreme za učešće u koordinaciji ekonomske politike EU u budućem periodu, koja se unutar EU obavlja u okviru procesa „Evropskog semestra“.
Na sastanku su učestvovali predstavnici Zapadnog Balkana i Turske i evropskih institucija kao što su Savet EU, Evropska komisija, Evropska centralna banka, Eurostat. Ispred Saveta EU na ministarskom nivou predstavljene su države-članice zadužene za predsedavanje Savetom u aktuelnom periodu — Holandija, kao i Slovačka i Malta — naredne dve države koje će predsedavati Savetom.
Delegaciju Srbije, pored ministra Vujovića, činili su i državni sekretar u Ministarstvu finansija Milovan Filimonović i predstavnici Narodne banke Srbije.
Podsećanja radi, „Program ekonomskih reformi” je dokument koji je Srbija, kao država-kandidat za prijem u članstvo EU, u pretpristupnom periodu izradila radi uspostavljanja platforme za efikasnije fiskalno planiranje i koordinaciju ekonomskih politika.
ERP sadrži srednjoročni okvir makroekonomske i fiskalne politike, kao i konkretne prioritetne strukturne reforme, kojima se neposredno podržava makro-fiskalni okvir, otklanjaju prepreke privrednom rastu i povećava konkurentnost nacionalne ekonomije. „Program ekonomskih reformi od 2016. do 2018. (ERP)“ Vlada Srbije usvojila je 3. marta 2016. godine.
