Evropski saveznici ne podležu pod pritiskom američkih kolega, jer ne dele sve evropske članice Pakta zabrinutost zbog njenih istočnih granica, navodi VSJ. Jačanje istočnih granica profitabilno je samo istočnoevropskim državama, dok su zemlje Zapadne Evrope više zabrinute zbog opasnosti od strane DAEŠ-a.
Uprkos uveravanjima SAD, danske vlasti, na primer, izjavljuju da je potrebno više sredstava nego što oni imaju, tako da zemlja ne može da igra aktivnu ulogu u formiranju bataljona za Poljsku i baltičke zemlje. Norveška, nastavlja list, argumentuje odbijanje time da se ona i sama graniči sa Rusijom i da treba da brine o zaštiti svoje granice.
Slične izjave izazivaju očigledno nezadovoljstvo u Vašingtonu. Kako demokrate tako i republikanci sve češće kritikuju evropske saveznike da nisu voljni da plate za sopstvenu odbranu, koristeći resurse SAD u regionu. Predsednik SAD Barak Obama čak je rekao da se evropske države „šlepuju“, navodi se u članku.
Pritom, Vašington ima „plan B“ da privuče još jednog neevropskog saveznika — Kanadu. Zvaničnici SAD i NATO-a aktivno pregovaraju da se poveća kanadski kontingent u Poljskoj sa 220 vojnika, koji su već u zemlji, do hiljadu. Zvanični odgovor iz Otave još uvek nije stigao, ali je jedan neimenovani kanadski zvaničnik izjavio da „Kanada razmatra opcije za pravljenje efikasnijeg doprinosa konceptu NATO-a za povećane odbrane i odvraćanje“.
NATO je doneo odluku da pojača svoje istočne granice, razmestivši po jedan bataljon od hiljadu vojnika u Poljskoj, Letoniji, Litvaniji i Estoniji. SAD, Velika Britanija i Nemačka su već govorile o spremnosti da tamo upute svoje trupe, međutim još se nije javio četvrti dobrovoljac.