Rusi kažu da stranci ne znaju da piju votku. Pre svega, ona se ne služi sa ledom i limunom! Pije se „čista“ i fino rashlađena. Pije se iz posebnih čašica, prethodno ohlađenih, najčešće od 50 mililitara, odnosno, kako Rusi kažu — grama.
Votka se pije na iskap i nikako na prazan stomak. Odmah za njom uzimaju se zalogaji tradicionalne ruske zakuske: kiseli krastavčići, turšija, usoljene pečurke, crni (borodinski) hleb koji se često samo pomiriše, svinjsko salo, krompir, salate, meso, dimljena riba, ikra i ostale đakonije, koje su nezaobilazni deo ruske trpeze.
Rusi kažu da bi uz votku obavezno trebalo jesti hranu sa puno masnoće.
Lekari objašnjavaju da masnoće pomažu čoveku da se ne napije, ali upozoravaju da takve kombinacije izuzetno opterećuje jetru.
„Probati“ ili piti votku sa Rusima i „na ruski način“ poseban je doživljaj. Oni drže duge zdravice, sa čašama podignutim u vis. Dobri su govornici, pa reči iz njih prosto same izlaze. Najčešće ih posvećuju nekome, recimo gostu… Govore ih emotivno, u dahu, ili pak duhovito — u zavisnosti od povoda, prilike i raspoloženja. Na takvim skupovima, po pravilu, uvek je zabavno. Priča se o istoriji, politici, prepričavaju se anegdote iz života… Mogu se čuti i ruske poštapalice, poslovice, dosetke, poput onih: „Svejedno da li je votka dobra ili loša… Votke nikad dosta!“
Kada se kucaju čašama, Rusi se ne gledaju u direktno oči.
Nakon što se iskapi, flaša se obavezno stavlja ispod stola. Rusi veruju da je prazna boca na stolu znak siromaštva, pa to izbegavaju. Da bi se izbeglo pijanstvo i mamurluk, oni iskusni potežu i za brojnim trikovima. Mnogi Rusi uoči proslava popiju po jedno sirovo jaje. Kažu da je to najbolji način da se čovek probudi trezan.
Lekari se, međutim, protive takvoj metodi, jer sirova jaja najčešće prenose salmonelu. Zato mnogi uzmu kašiku maslinovog ulja. Ruski lekari preporučuju i čašu jakog čaja od nane sa limunom. Ako do mamurluka, ipak, dođe, Rusi tvrde da pomažu raso, mineralna voda, bujoni, topli tuš i šetnja na svežem vazduhu. Kafu je, dodaju, bolje ne piti jer povećava ionako povišen krvni pritisak i samim tim opterećuje srce.
Ipak, oni trezveniji savetuju da se votka „pije pametno“ — umereno. Međutim, votka nije samo piće za dušu i merak. Votki se u Rusiji pripisuju i lekovita svojstva, a nazivaju je i „vodom života“.
Od davnina se verovalo da jača imunitet i da ima blagotvorna dejstva na zdravlje, ukoliko se konzumira u „razumnoj meri“. Ispijanje ne više od 30 mililitara votke dnevno pomaže kod tromboze, snižava povišen holesterol i poboljšava cirkulaciju.
Roditelji umaču gazu u votku i njome spuštaju temperaturu kod dece, votka sa biberom se koristi kao lek protiv prehlade, a posoljena za nemiran stomak i probleme sa probavom. Obloge od votke mogu da ublaže i bol uha ili da se koriste kod reumatizma, a ispiranje usta votkom ublažava zubobolju.
Lečenje rana i opekotina votkom u ruskoj narodnoj medicine poznato je od pamtiveka. Votka dezinfikuje rane, a u slučaju opekotina mogu se izbeći plikovi. Kažu da od herpesa na usnama neće ostati ni traga, ako se na to mesto nanese votka.
Rusi svoje nacionalno piće koriste i u kuvarstvu, kao dodatak mnogim jelima, u domaćinstvu — kao sredstvo koje otklanja nečistoće, mrlje, fleke, pa čak i u kozmetičke svrhe.
