Međutim, to je ništa drugo do odraz panike evropskih država i SAD, piše Leonid Beršidski u svom članku za „Blumberg“.
Kolumnista navodi da je sam termin „hibridni rat“ prvi put upotrebljen 2006. godine za označavanje taktike dejstva kretanja Hezbolaha protiv Izraela.
Hibridni rat počeo je da opisuje Rusiju od 2013, kada je general Valerij Gerasimov, načelnih Generalštaba Oružanih snaga Rusije, držao govor u kojem je pričao o promeni prirode rata. Gerasimov je tada rekao da se danas borbe vode na polju medija, kao i ekonomskim i diplomatskim metodama.
Autor teksta dodaje da, mada ova koncepcija nije tako nova, jer su „važnost napora koji nisu vojni naglašavali stratezi od Karla fon Klauzevica do Mao Cedunga“, zašto zapadne zemlje optužuju Rusiju da je navodno izmislila nove metode konfrontacije sa Zapadom.
Osim toga, sumnju izaziva i ispravnost definicije samog termina „hibridni rat“. Na primer, u SAD se može sresti i ovakav opis: „Svesno korišćenje različitih sredstava državne vlasti da bi se postigli spoljnopolitički ciljevi i podrivanje teritorijalnog integriteta protivnika, podrivanje unutarpolitičke kohezije i podrivanje ekonomije“.
Neki drugi govore da je „hibridni rat velika strategija“ Rusije po navodnom uspostavljanju kontrole nad bivšim sovjetskim prostorom.
Korišćenje termina „hibridni rat“ dostiže besmislenu paniku na Zapadu i odražava paranoju koju Zapad često pripisuje Rusiji, zaključuje autor.