Prema rečima autora u tekstu za „Volstrit džurnal“, obično kandidati za predsednika u svojim kampanjama skreću pažnju na negativno iskustvo lidera koji se sprema da napusti funkciju.
Tako je bilo 2008. godine, kada se Obama kandidovao za predsednika SAD. Kritika na adresu Džordža Buša Mlađeg bila je deo njegove izborne kampanje. Ipak, sam Obama uspeo je da se „udalji“ od takvog odnosa.
Dva od tri Amerikanca smatraju da zemlja ide u lošem pravcu, da se nova radna mesta otvaraju sporo, a da razlika u prihodima bogatih i siromašnih i dalje raste.
Sve više žitelja Sjedinjenih Američkih Država smatra da situacija sa odnosima predstavnika raznih rasa u SAD postaje sve gora.
Na međunarodnoj pozornici Obama takođe nije previše uspešan, jer nema podršku za svoja dejstva u borbi protiv DAEŠ-a, navodi autor.
Kao jedan od razloga za to Benedeto vidi izbornu trku kandidata kakav je Donald Tramp. Njegova bučna kandidatura odvukla je pažnju od Obame, a kada on sam kritikuje predsednika, u medijima tome poklanjaju mnogo manje pažnje nego napadima na njegove protivnike i kritičare.
Postoji još jedan ozbiljan razlog: Barak Obama, verovatno, upravlja medijima iskusnije nego bilo koji prethodni američki predsednik.
„On predvodi veoma bistru pi-ar mašineriju koja ga predstavlja kao holivudsku zvezdu, a on tu ulogu uslužno i uspešno igra“, piše analitičar.
Jedna od ključnih taktika te mašinerije jeste da objavi što je moguće više pozitivnih vesti o njemu i radi na tome da se on nađe u situacijama pogodnim za fotografisanje.
Isto su radili i savetnici Ronalda Regana, koji su bili pravi majstori da američkog predsednika predstave u povoljnom svetlu. U poređenju sa Obaminim timom oni su, međutim, amateri, navodi Benedeto.
Autor navodi nekoliko primera za nekoliko sedmica, pre svega video-kanal „Ej-Bi-Si njuza“, u kojem američki predsednik u helikopteru sleće u blizinu Vindzorskog zamka, nakon čega večera sa britanskom kraljicom u čast njenog 90. rođendana.
„Vašington post“ je napravio fotografiju na kojoj Obama pravi džinovske mehure „na poslednjoj naučnoj izložbi Bele kuće tokom njegovog predsedničkog mandata“.
„Njujork tajms“ je objavio fotografiju na kojoj je predsednik okružen gomilom usplahirenih žena na ceremoniji otvaranja Nacionalnog muzeja za prava žena.
„Do sada smo, međutim, gledali ove izuzetne fotografije, video-klipove i članke, veoma mnogo važnih stvari dešavalo se u svetu, a Obama nije bio tu“, piše Benedeto. On spominje nekoliko događaja, od „mizernog“ ekonomskog rasta SAD i ubistva američkog vojnika u Iraku, do provokacija Irana i Severne Koreje i izbegličke krize.
Obamina pres-služba aktivno ga drži podalje od tih kriza, isturajući napred druge predstavnike administracije, na primer, državnog sekretara Džona Kerija i ministra odbrane Eštona Kartera.
Dobra ilustracija za to kako mediji koji podržavaju Obamu manipulišu javnim mnjenjem jesu nedavna priznanja zamenika savetnika američkog predsednika za nacionalnu bezbednost Bena Rodsa da su građani namerno dovedeni u zabludu u vezi sa nuklearnim sporazumom sa Iranom.
Dejstva Obame ne analiziraju se na onom nivou na kojem bi trebalo da se proučavaju, a reportere koji ga kritikuju ili „kopaju previše duboko“ administracija naziva „nezvanim gostima“ i ponekad im potpuno oduzimaju izvore informacija, zaključuje Benedeto.