Makedonski raspušteni parlament je ponovo sazvan po odluci Ustavnog suda te države kako bi doneo odluku o otkazivanju vanrednih parlamentarnih izbora koji je trebalo da budu održani 5. juna. Na ovaj način u Makedoniji se politički sat vraća unazad i čini se pravni presedan, jer je parlament osim odluke o izborima poništio i deo dogovora makedonskih partija iz Pržina po kome su u prelaznoj vladi neka ministarska mesta pripala opoziciji. Prema rečima sagovornika Sputnjika Baneta Georgievskog, ovo bi moglo da znači i povratak Nikole Gruevskog na mesto premijera.
„Ako su vraćeni ministri iz vlade Gruevskog, onda je logično i da se na mesto premijera vrati Gruevski. Prekršene su sve pravne procedure i norme, a ono što je pravno bilo neizvodljivo ipak je našlo formulu da se uradi preko Ustavnog suda. Pri tom, Ustavni sud je već jednom odbio ovakvu inicijativu a sada je prihvatio. Očito je napravljen pravni presedan i to je rekla i sama predsednica Ustavnog suda. Tako je nastala situacija da telo koje je raspušteno i koje je moglo da zaseda samo u slučaju neke ekstremne situacije, ponovo počinje sa radom“, kaže naš sagovornik.
On naglašava da mu se čini da iza svega stoji neki dogovor, kako kaže, svih sa svima, jer je opozicija neobično mirno prihvatila da njeni ministri postavljeni po dogovoru iz Pržina u prelaznu vladu budu smenjeni. Isto tako, primećuje on, i reakcija Evropske unije je prilično mlaka, pa mu to dodatno govori da je neki dogovor postignut.
„Malo je nejasno da li je dogovor iz Pržina još na snazi, jer jedna od tačaka — smena opozicionih ministra — već je prekršena. Čudno je da je opozicija, koja je glasala za prvu tačku, za ukidanje izbora zakazanih za 5. jun, znala da će druga tačka dnevnog reda u parlamentu biti smena njihovih ministra, ostala na glasanju. Ako tome dodamo i da će parlament da poništi odluku o aboliciji svih političkih aktera u aferi ’Prisluškivanje‘ znači i opozicije i pozicije, stvari postaju još čudnije“, ističe Georgievski.
On u isto vreme napominje da će biti vrlo čudna saradnja ministra iz kabineta Gruevskog koji je, prema dogovoru iz Pržina, svojevremeno podneo ostavku, sa Specijalnim javnim tužilaštvom, jer je i ono jedna od odredbi tog dogovora.
„Sada treba da sarađuje sa ministrima koji su na neki način deo nekih procesa. Situacija je naoko i pravno i politički zapetljana, ali verujem da će se vrlo brzo pokazati šta se iza svega ovoga krije“, uveren je naš sagovornik.
Podsećanja radi, jedina lista koja se prijavila za izbore 5. juna bila je lista bivšeg premijera Nikole Gruevskog VMRO-DPMNE. Opozicija, koju predvodi SDSM Zorana Zaeva, još ranije je tražila da se izbori održe na jesen jer, kako je tvrdila, nisu ispunjeni svi uslovi iz Pržinskog dogovora, koji su potpisale četiri vodeće makedonske i albanske partije pod patronatom EU i Amerike o uslovima održavanja vanrednih parlamentarnih izbora u Makedoniji.
Ovo je, inače, drugi put da se u Makedoniji odlažu vanredni parlamentarni izbori, koji bi trebalo da tu zemlju izvuku iz krize, koja traje duže od godinu dana. Novi datum izbora nije utvrđen, a Ustavni sud je suspendovao sve predizborne aktivnosti. EU je pozdravila ovu odluku uz saopštenje da se nisu stekli uslovi za održavanje izbora, kako je prvobitno planirano — birački spisak i slobodni mediji.
Inače, četiri najuticajnije političke partije su u Pržinu u novembru prošle godine dogovorile da vanredni parlamentarni izbori u Makedoniji budu održani 24. aprila, ali su oni odloženi za 5. jun.
Makedonija je u političkoj krizi od februara 2015. i izbijanja skandala sa prisluškivanjem, kada je opozicija optužila vladajuće stranke da su prisluškivale 20.000 ljudi, uključujući policajce, sudije, novinare i diplomate, što je bivši premijer Nikola Gruevski negirao.
Kriza je dodatno produbljena kada je makedonski premijer Đorđe Ivanov odlučio da pomiluje optužene za prisluškivanje, čime je obustavljen krivični postupak protiv više desetina političara, uključujući Gruevskog, ali i lidera opozicije Zorana Zaeva, za koga je vladajuća stranka prikazala snimak na kome se navodno vidi da ugovara mito za neki posao. Ovo predsedničko pomilovanje izazvalo je ljutite reakcije glavnih stranaka, EU i ulične proteste u Skoplju i drugim gradovima. EU je tražila hitno poništavanje odluke o pomilovanju.
Postupak ocene ustavnosti odluke o samoraspuštanju Sobranja pokrenut je pred Ustavnim sudom na predlog Demokratske unije za integracije, političke partije Albanaca. Parlament je raspušten 23. februara ove godine.
