Zbog svoje sankcione politike Evropska unija godišnje gubi više od 115 milijardi evra, a Sjedinjene Američke Države samo 15 milijardi dolara.
„Trgovinska razmena EU sa Rusijom pala je sa 326,5 milijardi u 2013. na 210 milijardi evra u 2015. godini. U isto vreme je trgovinska razmena Amerike sa Rusijom pala sa 38,2 milijarde na 23,6 milijardi dolara“, izračunao je izvršni direktor Transatlantske akademije Stefan Sabo.
Međutim, u Evropi ne postoji jedinstvo kada je reč o antiruskim sankcijama — u EU neprestano raste broj onih koji se protive tim merama.
Sabo smatra da će evropsko jedinstvo u vezi sa sankcijama biti testirano nakon serije izbora u EU koji slede, posebno nakon francuskih predsedničkih izbora i parlamentarnih izbora u Nemačkoj.
Nova američka administracija, takođe, preuzeće Belu kuću početkom naredne godine.
„Sankcije jako pogađaju čak i zemlje EU koje se protive njihovom skorom ukidanju“, navodi Sabo.
Nemački i francuski biznismeni stalno upozoravaju da su antiruske sankcije jako pogodile određene ekonomske sektore unutar njihovih zemalja.
„Oni tvrde da su SAD političkim i ekonomskim pritiscima i ucenama naterale evropske vlade da se saglase sa sankcijama koje im nanose štetu“, dodao je Sabo.
Od sankcija, pre svega, stradaju velike nemačke kompanije, koje su investirale u zajedničke kompanije u Rusiji i koje u Rusiji imaju svoja predstavništva. U sličnoj situaciji su i francuski i italijanski privrednici, ali i privrednici drugih zemalja EU. Biznismeni sada pokušavaju da izvrše pritisak na svoje vlade kako bi sankcije bile ukinute ili barem ublažene.
Sa druge strane, ruska ekonomija se potpuno adaptirala na takvu situaciju, dobro se nosi sa svim pritiscima, a njena privreda čak beleži rast.
Međutim, već sada je izvesno da Brisel namerava da produži sankcije Rusiji, uprkos različitim stavovima koji vladaju u EU. To je danas potvrdila i visoka predstavnica Evropske unije za inostrane poslove Federika Mogerini u intervjuu za nemačke medije.
„Ukidanje restriktivnih mera uslovljeno je sa potpunom implementacijom Minskih sporazuma. To nije urađeno… Razlike u našoj sankcionoj politici su uvek postojale. Verovatno će tako biti i dalje. Ali, bez obzira na razmimoilaženja, jedinstvo se uvek održava. Mi ćemo se držati tog principa i odluke donositi zajedno“, rekla je Mogerinijeva.
Neimenovani diplomatski izvor u Briselu ocenio je za RIA Novosti da EU nedostaje „političke hrabrosti“ da ukine sankcije Rusiji u situaciji kada SAD smatraju da je potrebno da se nastavi sa sankcionim pritiskom na Rusiju zbog situacije u Ukrajini.
On je ukazao na činjenicu da je, uprkos padu prihoda ruske privrede od izvoza nafte, poljoprivredna proizvodnja u porastu — njen rast je u 2015. godini iznosio 3 odsto BDP-a.
„Kada sankcije budu ukinute, francuski i belgijski proizvođači neće moći da nađu svoje mesto na ruskom tržištu, jer će ono biti zauzeto“, rekao je izvor.
Ambasador Nemačke u Moskvi Rudiger fon Frič je ocenio da su sankcije protiv Rusije „instrument politike, a ne kazne“ i da će one pre ili kasnije biti ukinute.
Ekonomske sankcije EU protiv Rusije ističu 31. jula ove godine. U martu je Mogerinijeva izjavila da odluka o produženju restriktivnih mera neće biti automatska, već će se to pitanje razmatrati na samitu EU u junu.
Sankcije protiv Rusije Zapad je uveo u proleće 2014. godine zbog krize u Ukrajini i ulaska Krima u sastav Ruske Federacije.