Američki Senat usvojio je zakon koji će omogućiti preživelima i rodbini ubijenih u napadima 11. septembra 2001. godine da podignu tužbe u kojima traže odštete od Vlade Saudijske Arabije. Da bi zakon stupio na snagu treba da ga usvoji i Predsednički dom i potpiše predsednik Barak Obama.
Međutim, portparol Bele kuće Džoš Ernest rekao je da je teško zamisliti da će predsednik Obama pristati da potpiše ovakav zakon, jer postoji ozbiljna zabrinutost da bi njegovo usvajanje moglo da oslabi poziciju SAD u drugim sudskim sistemima širom sveta. S druge strane, Rijad uporno negira bilo kakvu povezanost sa terorističkim aktima 2001. godine, a Saudijska Arabija je najavila da će, ukoliko SAD upere prst u njih kao pomagače terorista koji su izveli napade 11. septembra, prodati vrednosne papire i drugu imovinu u SAD u iznosu od 750 milijardi dolara.
Tenzije je izazvala najava da će Obama do juna da odluči hoće li biti objavljeno poslednje poglavlje istrage, materijal od 28 stranica, o napadima koje je dosad nosilo oznaku „pretnja za nacionalnu bezbednost“. Spekuliše se da ono sadrži dokaze o finansijskoj povezanosti Saudijske Arabije i njenih bogatih državljana sa teroristima koji su izveli napade.
Šta tačno stoji iza protivljenja Obamine administracija ovom zakonu i zašto ona tako brani Saudijsku Arabiju pitali smo Slobodana Jankovića sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu. On ne veruje da je reč isključivo o odnosima SAD i Saudijske Arabije.
„Rekao bih da su razlozi drugi. Čuva se zvanična verzija o događajima 11. septembra, a čuvaju se i ljudi koji su direktno ili indirektno povezani sa onim što se desilo tog dana“, kaže Janković za Sputnjik.
Na pitanje da li bi, ukoliko bi takav zakon prošao, bila ugožena i tesna vojna saradnja dveju zemalja, Janković kaže da su SAD garant opstanka same Saudijske Arabije.
„Saudijska Arabija zavisi od SAD u pogledu vojno-tehničke saradnje, jer više od 90 odsto naoružanja dolazi iz Amerike i Velike Britanije, a Saudijici nisu u stanju da servisiraju i održavaju svoju vojsku bez pomoći stranih stručnjaka. Jedan od segmenata male krize u njihovim odnosima je i pokušaj novog saudijskog vođstva da promeni trenutnu politiku SAD na Bliskom istoku i vrati agresivniju retoriku“, objašnjava Janković.
On dodaje da, iako Amerika nije preterano promenila svoju politiku na Bliskom istoku, činjenica da su Iranu ukinute sankcija plaši Saudijce, koji su glavni takmac Irana.
On napominje i da se te obveznice u suštini mogu koristiti samo u SAD, i njihova eventualna prodaja pokazala bi da dolar zapravo nema onu vrednost koju zvanično ima.
