Ministarstvo finansija Sjedinjenih Država je, prema pisanju „Blumberga“, prvi put nakon 40 godina objavilo podatke o dugu te države Saudijskoj Arabiji. Dug prema Rijadu iznosi 116,8 milijardi dolara, međutim Saudijska Arabija nije na čelu tog spiska već Kina sa 1.400 milijardi, dok je odmah iza nje Japan sa 1.100.
Međutim, prema mišljenju stručnjaka za međunarodnu ekonomiju Sergeja Kalmikova, suma duga nije toliko važna koliko uloga Saudijske Arabije u podržavanju dolarskog sistema u svetu. On kaže da upravo zato SAD nisu objavljivale ove podatke poslednjih 40 godina, s obzirom na to da je Saudijska Arabija počela da igra važnu ulogu otkad je dolar postao jedina valuta kojom se moglo plaćati za kupovinu i prodaju nafte.
Sa druge strane, profesor sa Bankarske akademije Zoran Grubišić kaže da ako se sagleda celokupan dug SAD, on iznosi između 16 i 17 hiljada milijardi dolara, što je oko 100 odsto njenog BDP-a, međutim Amerika nije jedina razvijena država koja ima tako visok javni dug — tu su i Japan sa 190 odsto, Italija sa 120, kao i Francuska sa oko 95 procenata BDP-a.
„Ako zanemarimo apsolutni kriterijum zaduženosti, u prvi plan izbija poverenje u dolar kao u glavnu svetsku rezervnu valutu. Kina, koja ima najveće devizne rezerve na svetu, najveći je investitor u američki javni dug. Peking drži 1.400 milijardi dolara u američkim obveznicama što znači da i dalje postoji poverenje i spremnost zemalja sa visokim deviznim rezervama da ulažu u obveznice koje su nominovane u dolarima“, kaže Grubišić za Sputnjik.
Istovremeno, dodaje on, mnoge zemlje su spremne da nastave da se zadužuju u dolarima, a tipičan primer je Srbija, koja je u poslednjih nekoliko godina trećinu javnog duga nominovala u dolarima, i to uglavnom zbog klime na međunarodnom finansijskom tržištu koju stvaraju sami Amerikanci, te je državama povoljnije da se zadužuju u toj valuti.
Upitan šta može u budućnosti da se očekuje od dolara, budući da niko ne zna u kojim količinama se ta valuta štampa, Grubišić je upozorio da to izaziva određene rizike i moguće potrese na međunarodnom finansijskom tržištu, ali da je sve to pod kontrolom Američke centralne banke (FED).
Slična je situacija i sa švajcarskim frankom, ističe sagovornik Sputnjika, imajući u vidu da je količina tog novca daleko veća u odnosu na BDP švajcarske privrede, ali da se radi o manjem uticaju na svetsko tržište nego što je to slučaj kada je reč o američkom dolaru.
Istovremeno, prema mišljenju Kalmikova, vodeće svetske zemlje, poput Kine, postepeno prelaze na domaću valutu kada je reč o kupovini energenata. Recimo, objašnjava on, Peking potpisuje bilateralne sporazume, između ostalog i sa Rusijom, u kojima odustaje od monopola dolara i prelazi na juan.
„Zahvaljujući dogovoru između SAD i Saudijske Arabije, dolar je pre četiri decenije dobio neku vrstu dopinga. Radi se o veštačkom stimulisanju potražnje za valutom, čija je vrednost upola manja nego što ona realno vredi po zvaničnom kursu. Dolar je precenjen, i zato svetsku ekonomiju trese groznica“, zaključuje on.