Vlada Hrvatske samo što je prebrodila „porođajne muke“, a već je upala u post-porođajnu depresiju. Banski dvori zbog toga bi mogli da ostanu bez podrške koalicije Most koju predvodi Božo Petrov, koji je Domoljubnoj koaliciji, na čelu sa HDZ-om, dao u januaru ove godine podršku za formiranje Vlade, i to bukvalno minut pre nego je istekao zakonski rok.
Da li će Hrvatska na jesen na vanredne parlamentarne izbore moglo bi da se zna već u petak jer, ako je verovati Petrovu, koji je i potpredsednik Vlade Hrvatske — ovako više ne ide.
Naime, Sabor (parlament) Hrvatske ne zaseda već tri nedelje, jer ne može da pribavi kvorum. Oni koji uglavnom izostaju su poslanici HDZ-a, zbog čega je premijer Hrvatske Tihomir Orešković najavio sankcije za poslanike koji se ne pojave u petak u Parlamentu.
Međutim, nedolazak poslanika „samo je kap u prepunoj čaši“ za Petrova, jer čovek koji je faktički stvorio ovu Vladu Hrvatske na korak je i da je sruši.
Čelnik Mosta traži da se ispuni dogovoreno, u suprotnom je spreman da napusti Vladu.
„Zahtevamo da se počne sa određivanjem akcijskih paketa reformi. Budući da mi imamo politički hleb, imamo svoje profesije, pa nama nije problem izaći iz Vlade. Mogu se dogoditi samo novi izbori. Nadam se da će predstavnici stranka na kraju prihvatiti ono što smo se dogovorili na samom početku, i početi da budu odgovorni i da rade posao za koji su plaćeni“, navodi on.
Za razliku od njega, premijer Hrvatske Orešković, tvrdi, ali bez argumenata, da je Vlada stabilna, jer političku krizu u Hrvatskoj ozbiljno drma i odluka Poverenstva za odlučivanje o sukobu interesa, koje u sredu treba da odluči da li će pokretati postupak protiv prvog potpredsednika Vlade Tomislava Karamarka (HDZ) zbog mogućeg sukoba interesa, pošto su objavljeni podaci o poslovnoj saradnji između Karamarkove supruge i njegovog prijatelja Josipa Petrovića, inače savetnika mađarske naftne kompanije MOL.
Petrov je zbog svih afera kako je više puta rekao — zatečen, a tronedeljno nezasedanje Sabora shvata i kao bojkot usvajanja određenih zakona, kao što su ukidanje kancelarije bivšega predsednika i smanjivanje finansiranja političkih stranka iz budžeta.
„Mi od tih stvari nećemo odustati, i to je naš uslov da postoji Vlada“, navodi Petrov.
Bilo kako bilo, HDZ i te kako ima razloga da se brine šta će Petrov da odluči, jer ako je suditi po nategnutim rezultatima na skorašnjim izborima, a i aferama kojima su „okitili“ početak ove Vlade, veliko je pitanje kako bi se ta stranka pozicionirala na sledećim izborima.
Isto važi i za Božu Petrova, čija pobeda je na prethodnim izborima bila apsolutno iznenađenje za istraživače javnog mnjenja, ali i za njih same. Petrov koji trenutno drži u rukama konce ove Vlade, takođe bi mogao da bude kažnjen od strane birača i ako nastavi sa ovom Vladom i kao izađe iz nje. Analitičari ocenjuju da bi mu više koristi donelo napuštanje Vlade, to jest, obaranje jer bi na taj način kako–tako ostao donekle čist.
Pad Vlade u Hrvatskoj, kako pišu tamošnji mediji, „ne bi teško pao ni EU“, jer ni Brisel nije srećan zbog trenutne situacije. Tome dodaju da bi saradnja sa SDP-om Zorana Milanovića bila „kud i kamo lakša“, posebno kad je reč o Srbiji i hrvatskom tvrdoglavom blokiranju otvaranja poglavlja za dalje pregovore sa EU.
U istom tonu, hrvatski mediji navode i da bi za razliku od rukovodstva sadašnje Vlade — koja je krajnje desna — Milanovićeva vlada bila mnogo pristupačnija za saradnju u regionu. Podsećanja radi, Milanović i Most su umalo napravili novu vladu, ali su se razišli, jer je Milanović navodno pokušao da vrbuje članove Mosta.
U svakom slučaju nije neverovatno da Most u narednim danima ono što je stvorio i sruši, jer sva je prilika da se stranka Franje Tuđmana ne snalazi u evropskim i mirnodopskim vodama.
