Pomalo neočekivana pobeda ukrajinske predstavnice Džamale na ovogodišnjem Evrosongu podstakla je rasprave o odnosu muzike i politike. Pesma „1944“ koju je Džamala, pevačica krimsko-tatarskog porekla, napisala i komponovala, inspirisana je, kako je rekla, pričom njene prababe o progonu krimskih Tatara, koji je naredio Staljin.
Rusija je protestovala protiv ovogodišnjeg učešća Ukrajine zbog „politizacije“ teksta, smatrajući da je to suprotno propisu takmičenja koje zabranjuje „reči, govor ili gest političke ili slične prirode“. Organizatori su, međutim, ocenili da je pesma „istorijske prirode“. I onda se desilo ono zbog čega je Rusija zapravo i protestovala — sama Džamala je neposredno pre finala promenila priču i rekla da se pesma odnosi i na 2014. godinu i pridruživanje Krima Rusiji.
Ispostavilo se, dakle, da je ruski protest bio opravdan. Jer već duže vreme Ukrajina nastoji da Staljinove represalije nad stanovništvom čitavog bivšeg SSSR-a pripiše Rusiji, kao da u Staljinovom represivnom aparatu nije bilo Ukrajinaca, i za to koristi sva moguća sredstva, naravno, podržana od Zapada. Tako je, na primer, još 2008. godine čuveni kuvar i TV voditelj Entoni Burden u svojoj emisiji „Bez rezervacije“, prilikom posete Krimu manje govorio o krimskoj kuhinji, a više o „ruskom“ progonu Tatara za vreme Staljina, zaboravljajući pri tome da pomene koje je nacionalnosti Staljin bio.
Ali, vratimo se muzici. Tanka je linija između angažovane muzike i muzike korišćene za ciljeve propagande, međutim, antiratne pesme Boba Dilana sigurno nisu propaganda. Pesma Sanje Trumbić „Danke Dojčland“ spevana u znak hrvatske zahvalnosti Nemačkoj sigurno jeste. Gde smestiti Džamalu i njenu „1944“?
Prema rečima Zorana Panovića, donedavnog glavnog urednika dnevnog lista Danas, učešće Ukrajine na ovogodišnjem Evrosongu bilo je veoma provokativno. Sa slomom SSSR-a, kaže Panović, to takmičenje je postalo političko — sa njegovim slomom Evropa se naglo proširila i svi problemi istoka Evrope ušli su i na Evrosong, tvrdi on.
„To se videlo i na ovom finalu, gde je pobedila Ukrajina. Veoma je teško izbeći političku konotaciju te pobede. Mislim da je postsovjetski prostor prešao jedan prag. Na postjugoslovenskom prostoru, uz sve ratove, komšije su glasale jedni za druge, što je bio znak da ipak postoji neke normalnosti, bar u toj sferi. Sada je drugi sistem glasanja, ali mislim da se tenzije ne mogu više sakriti ni na ovakvim takmičenjima“, objašnjava on.
Panovićevo mišljenje deli i predavač na Fakultetu za medije i komunikacije Zoran Ćirjaković. Evrovizija je uvek bila politička pozornica, kaže on, čak su i ratovi na Balkanu često bili „evrovizijski“.
„Ona je postala globalna politička pozornica, imajući u vidu da sukobljavanje Rusije i Zapada u velikoj meri ili sve više liči na Hladni rat. Tako da je danas ono mnogo ozbiljnije i važnije. Ali, bojim se da Evrovizija nikada nije bila politički nevina“, zaključuje Ćirjaković.
Prema rečima jugoslovenske ikone novog talasa i dvostruke učesnice Evrosonga Slađane Milošević, umetnost je danas, nažalost, daleko od toga da je zaštićena od manipulacije svetskih sila.
„Smatram da je bilo koja oblast naših života politizovana i da je oduvek i bila takva. Uvek će se koristiti da se povedu mase, da se izazovu određena raspoloženja, određena stanja svesti. Manipulacija je prisutna od kada postoje marketing i pi-ar. I Evrovizija i muzika i umetnost mogu da posluže da se dođe do određenog cilja, jer je ogromna količina informacija u protoku i ona se može usmeravati shodno nečijim željama“, kaže Miloševićeva.
Za legendu srpskog rokenrola Boru Đorđevića takmičenje za pesmu Evrovizije je sve, samo ne muzičko.
„To takmičenje je izgubilo svaki takmičarski smisao, ovog puta je politički potpuno jasna odluka. Ako je to takmičenje pevača i pesama, onda treba to i da ostane, a ne političko prepucavanje EU i Rusije“, kategoričan je Đorđević.
Zoran Panović podseća da je politička dimenzija Evrosonga postojala od samog početka. Nastalo kao pokušaj ujedinjenja Evrope, na ovom takmičenju je zato, prema njegovim rečima, uvek bilo uspelih ili neuspelih pokušaja mešanja politike u muziku. Pošto je Turska 1974. izvršila invaziju na Kipar, Grčka je htela da pošalje pesmu o srušenim kućama, ali Evropska radiodifuzna unija to nije dozvolila, kao što nije dozvolila ni gruzijsku pesmu 2009. godine, podseća Panović.
„Ukrajina je već imala pobednika na Evroviziji, ali sada ima šansu da skrene pažnju na neki svoj problem. Teško je izbeći taj utisak, posebno jer je na jednom takmičenju nastupala sa nezvaničnom himnom svoje revolucije. Tako da joj politizacija nije strana i mislim da je Evrovizija dobar poligon da se to pokaže“, zaključuje Panović.
Sada, kada je ovogodišnji Evrosong okončan ovako kako je okončan, pred Evropsku radiodifuznu uniju postavlja se novi problem — politizacija idućeg takmičenja koja je već otpočela. Ruski kulturni radnici koji se nalaze na ukrajinskoj „crnoj listi“ neće moći da učestvuju na takmičenju koje će biti organizovano u Ukrajini naredne godine, najavio je poslanik Vrhovne rade Ukrajine Anton Geraščenko.
Biće posebno zanimljivo kako će se Evropska radiodifuzna unija izboriti sa tim, ali za Zorana Ćirjakovića je zanimljivo i kako će Moskva reagovati na te najave.
„Prva reakcije je da ne mogu da zamislim da će Rusija učestvovati sledeće godine. Vrlo je moguće da će biti pritisaka EU ili nekog drugog na Ukrajinu da osigura bezbednost i sve ostalo, ali posle svega što je urađeno, nisam siguran da li bih ja, da odlučujem kao Rus, želeo da moja zemlja uopšte učestvuje“, kaže Ćirjaković.
Srpski žiri za „Pesmu Evrovizije“, koji je formirala državna televizija, glasao je za predstavnicu Ukrajine, dok je prema glasovima publike 12 poena od Srbije dobila Rusija. Članovi žirija nisu želeli da govore o kriterijumima na osnovu kojih su doneli odluku.
