Većina portala u Srbiji, a poneki i u Crnoj Gori, preneli su na godišnjicu NATO bombardovanja snimak iz gimnazije „Petar I Petrović Njegoš“ u Danilovgradu, čiji su đaci sa razglasa pustili zvuk sirena za uzbunu i bacali avione od papira na kojima je pisalo „Da se ne zaboravi!“
Sa razglasa se zatim čula pesma „Riblje čorbe“ — „Decu ti neću oprostiti“.
Praštanja zbog tog „incidenta“ nije bilo ni u Ministarstvu prosvete Crne Gore, koje je Nastavničkom veću tražilo da učenicima izrekne vaspitne mere. Međutim, profesori su odbili i da raspravljaju o kažnjavanju dece. Vratili su prazne papire poslate iz Ministarstva, na kojima je trebalo da zaokruže kaznu za šest organizatora performansa.
Epilog — naprasno penzionisanje direktorke gimnazije Slavice Pavićević, direktnom odlukom ministra prosvete.
Bivša direktorka, koja je odbornica partije Mila Đukanovića u gradskoj skupštini, za Sputnjik kaže da se zbog te odluke Ministarstva nije preterano uzbudila, jer je odavno stekla uslove za penziju.
„Ni zbog čega se ne kajem, nisam uradila ništa loše“, kaže bivša direktorka gimnazije za Sputnjik.
„To su gimnazijalci, samosvesni mladi ljudi, bili su izuzetno primerni učenici, nikada nisu imali nijednu kaznu, a performans koji su izveli za vreme odmora nije narušio ničiji integritet, ni integritet mojih političkih ubeđenja. Jedino što su to uradili bez pitanja, ali sam se složila sa kolektivom da ne treba da budu kažnjeni“, kaže profesorka Pavićević.
Svakog čuda tri dana dosta, kažnjavanjem profesorke koja nije kaznila decu zbog anti-NATO performansa kratko su se bavili uglavnom režimski mediji, na „svoj način“.
Međutim, bivši đak gimnazije, kome je kažnjena profesorka bila razredni starešina, pravnik Milan Radović, inače najuspešniji alpinista iz Crne Gore, uputio je pismo svojoj nekadašnjoj školi. Pismo je postalo prava eksplozija na društvenim mrežama, a preneo ga je i portal Princip. Radović je podsetio da bi demokratska zemlja trebala da bude ponosna na omladinu koja je na civilizovan i kreativan način opomenula društvo da zaborav — opravdava zločin.
„Prolazno je sve. I ministri, i politike, i ideologije. Svaka sila za vremena. Jedino ’čast i bruka žive dovijeka‘. Vi ste izabrali knjigu časti i moj duboki naklon zbog toga. Ova djeca, koju ste vi odbili da kaznite, i zbog toga trpite, postaće profesori, lekari, advokati, naučnici, moguće i ministri. I uvek će nositi poštovanje i sećanje na vaš veličanstven potez koji će im, kroz ceo život, biti brana bilo kakvoj bahatosti, bilo kakvom ataku na slobodu izražavanja. Zbog toga vaša odluka ima neprolaznu vrednost koja je iznad svake politike i svakog vremena“, stoji u pismu.
Bivši đak nije razmatrao političke i ideološke konotacije postupka učenika, samo je na neočekivan način čestitao deci, odnosno profesorima što su odbili da postupe po naređenju Ministarstva i poželeo im da ostanu na strani slobode, prava na misao i slobodnu reč. Podsetio je na važnu činjenicu zaboravljenu u crnogorskom društvu — da tajna slobode počiva na hrabrosti. I verovatno zato uspeo da privuče pažnju mnogih.
U obezglavljenoj prestižnoj gimnaziji „Petar I Petrović Njegoš“ život ide dalje. A iznenađenjima nikad kraja. Profesor matematike, školska legenda Jugoslav Blagojević, za Sputnjik kaže da o opštem stanju u Crnoj Gori najbolje govori naredba koju je škola upravo dobila.
„Danas je po prvi put od 1916. godine, od vremena austrougarske okupacije Crne Gore, stigla naredba i formulari Svedočanstava o završenom razredu koja moraju da se pišu latinicom. Ćirilica je dozvoljena samo ako se roditelj školi obrati posebnim pismenim zahtevom. Nemam ništa više da vam dodam, osim što bi ovo izjednačio sa najgorim vidom društvenog uređenja, koje se može uporediti sa fašizmom“, rekao nam je vidno uzbuđen profesor Blagojević.
Kada je „Milosrdni anđeo“ došao u Crnu Goru, gimnazijalci su imali godinu-dve, neki nisu ni bili rođeni. Bivša direktorka za Sputnjik kaže da apsolutno nema šanse da je neko od profesora učestvovao u organizovanju „uzbune“. Dakle, poriv da obeleže početak stradanja svog naroda, kako se to kaže, poneli su iz kuće.
I pored zvanične politike Crne Gore, koja ignoriše činjenicu da je referendum jedini legitimni način za odluku o ulasku njihove zemlje u Alijansu, očigledno ne postoji vaspitna mera koja bi naterala građane Crne Gore da zaborave ko ih je bombardovao 1999. godine, ko je ubijao njihovu decu.
