„Uprkos konstantnim pokušajima da se politizuje komercijalna priroda trgovine gasom, ona ostaje osnov naših trgovinskih odnosa. I neka ta trgovina bude temelj budućeg ekonomskog prosperiteta, ekološki razumne energetske politike, naučnog progresa i međusobnog poverenja“, poručila je Burmistrova na konferenciji u Amsterdamu.
Evropi je, kaže ona, potrebno „plavo gorivo“ i sigurna ruta za njegovu isporuku na tržište, što je razlog zbog kog će postojati sve veća potražnja za novim projektima „Gasproma“ poput „Severnog toka 2“ koji će bez ikakvih dodatnih troškova dopremati ruski gas tradicionalnim evropskim partnerima.
„Sigurni smo da će biti sve veća potražnja za našim novim projektima kao što su ’Severni tok 2‘ i ’Baltički tečni prirodni gas‘ (TPG)“, rekla je Burmistrova i podsetila da velike naftne i gasne kompanije kao što su „Šel“, OMV, BASF, „Engie“ i „Uniper“ zajedno sa „Gaspromom“ sprovede ove projekte.
Prema njenim rečima, pejzaž globalne energetske industrije se brzo menja, a evropski sektor gasa nije izuzetak. Među strukturnim promenama ona je navela značajno smanjenja cena gasa sa sve većom nepredvidljivošću, kao i skromne izglede domaće proizvodnje.
Ipak, veruje Burmistrova, prirodni gas će ostati jedan od ključnih delova budućeg balansa evropske energetike, a potražnja za tim energentom u Evropi će rasti dugoročno: prema procenama vodećih svetskih analitičkih agencija, Evropa će morati da uveze najmanje još 110 milijardi kubnih metara gasa do 2025. godine i više od 150 do 2035. godine.
Ona je dodala da se sigurnost snabdevanja ne odnosi samo na isporuku gasa na tržište već i na finansijsku stabilnost i predvidljivost tržišta.
„Ogromne infrastrukturne investicije pretpostavljaju da nam je potrebno tržište na koje možemo da se oslonimo. I tu leži pitanje određivanja cena i modela ugovora“, rekla je generalna direktorka „Gasprom eksporta“, ističući da je za finansijske igrače glavna poenta nestabilnost cena jer tu oni zarađuju novac, dok su za proizvođače gasa, kao i za njihove klijente važni predvidljivost i stabilnost.
Prema njenim rečima, idealan model određivanja cena gasa za kontinentalnu Evropu i dalje je hibrid koji uključuje određene hab komponente, ali je zasnovan na nafti i formuli određivanja cene koja je zaštićena od bilo kakvih prestupa.
Kako je istakla, svaki izazov predstavlja priliku, a „Gasprom“, kao veliki proizvođač i izvoznik gasa, s jedne strane mora da prihvati okruženje niskih cena, dok s druge, poslednjih meseci izvoz te kompanije raste u poređenju za prethodnim periodima.
„Gasprom“ je, kaže Burmistrova, spreman da odgovori na sve ekonomske izazove, a finansijska pozicija kompanije je jaka.
„Sa našom bazom resursa, tehnologijama za istraživanje i proizvodnju, proširene mreže gasovoda, obavezom da izgradimo nove TPG terminale, naš gas će ostati traženi proizvod u Evropi još mnogo godina“, naglasila je ona.
