„To se globalno praznoverje razvilo u 20. veku, posebno nakon Drugog svetskog rata, a potiče iz SAD, odakle nam i inače dolaze gluposti svih vrsta“, kazao je Bogataj za današnje ljubljansko „Delo“.
Bogataj navodi da se „slom Volstrita dogodio upravo u petak 13. u mesecu, a na taj su dan pale i neke druge nesreće, a onda se ta legenda proširila na celi svet“.
On smatra da ljudi, posebno u psihološki kriznim vremenima, lako usvajaju kolektivne legende i strahove bez pravih temelja čime se slučajnosti pretvaraju u pravilo i dodaje da se isto toliko nesreća kao u petak 13. verovatno događa i u neki četvrtak 16. u mesecu, koji ne se ne smatra nesrećnim datumom.
Strah od „crnog“ petka, takozvanu paraskevidekatriafobiju, navodno je imao i američki predsednik Frenklin D. Ruzvelt, koji na taj dan nikad nije putovao, a zazirao je uopšte od broja 13, pa za sto, na primer, nikada nije pozivao 13 gostiju.
„Što se tiče simbolike petka, to se u kulturnoj antropologiji tokom vremena menjalo, pa je petak u vreme antike bio vrlo značajan kao dan boginje ljubavi Afrodite, a posebno negativno značenje nije imao ni u hrišćanstvu iako je Isus razapet na krstu upravo na petak, pa se smatrao danom žalosti. Sa druge strane, protestanti su petak smatrali srećnim danom, pa su se u Evangelističkoj crkvi venčanja obavljala upravo petkom“, naveo je Bogataj.
Postoje i verovanja da su masovna hapšenja templara koja su organizovana u Francuskoj u petak 13. oktobra 1307. godine koren praznoverja o nesreći koju donosi petak 13.
