Prema veb-sajtu „Ril klir politiks“, taj pokazatelj iznosi 55 odsto i to bi bilo rekord da njen suparnik Donald Tramp nije dogurao do 65 odsto. To što Amerikanci nisu oduševljeni mogućnošću da imaju prvu ženu predsednika veliki je problem, i Klintonova će veoma teško mobilisati birače na isti način na koji je to uspelo prvom predsedniku crncu, navodi se u članku.
Drugi razlog može biti „greška u anketama i analizama“; jer, kako se napominje, „ isti ljudi koji su tokom više meseci bili sigurni da Tramp nikada neće biti kandidat republikanaca sada su takođe uvereni da brojke nedvosmisleno govore u korist Klintonove“.
Kao treći razlog navodi se „razočaranje birača“ budući da „dve trećine Amerikanaca smatra da njihova zemlja ide pogrešnim putem“, a dok Klintonova nudi samo postepeno korigovanje kursa, Tramp obećava revoluciju postojećeg sistema. To bi, dodaje se u tekstu, moglo da bude primamljiv predlog za mnoge Amerikance, pa i za one kojima se Tramp ne sviđa.
Štaviše — i to je četvrti razlog — Klintonova je „branilac statusa kvo“. Ona je već nekoliko decenija prisutna u politici: kao prva dama, zatim kao senator, državni sekretar, a posle demontaže dinastije Buš ulazi u najjaču političku porodicu u zemlji. Veća pripadnost establišmentu je nemoguća, a to, smatra autor teksta, nije baš najbolje u godini koja je izbacila na površinu kandidate koji nemaju veze s establišmentom. Klintonova tako, i ne svojom voljom, postaje zaštitnica postojećeg stanja kojim su nezadovoljni mnogi birači.
Peti razlog i istovremeno odlučujuća prednost Trampa jeste njegova „velika fleksibilnost“: Kad je reč o njegovom programu, Tramp „može da se drži dosta upečatljivo i da govori ono što obični ljudi žele da čuju“.
Šesti razlog mogu biti „veze Klintonove sa Volstritom“, a kako ocenjuje „Velt“, Tramp ovde može da se ugleda na demokratskog pretendenta za kandidata Bernija Sandersa i da kritikuje Klintonovu zbog tesnih veza s Volstritom. Kako se podseća, Sanders je to već uspešno radio i Klintnovoj nikad nije polazilo za rukom da nađe uspešan odgovor na te napade.
Na sedmom mestu razloga za mogući poraz Klintonove je to što „pravila diktira Tramp“. Primera radi, kako se navodi, Klintonova je u poslednje vreme morala da se suoči s onim što se u vojsci zove asimetrično ratovanje. Tramp „koristi sredstva koja političari obično ili ne mogu, ili ne žele da koriste, a to mu takođe daje odlučujuću prednost, pošto stalno kršenje pravila tera njegove protivnike da prelaze u defanzivu“.
Prema oceni autora teksta, osmi razlog može biti razlika u jezičkim stilovima kandidata: dok Tramp govori na nivou đaka trećeg razreda, Klintonova, kada obrazlaže svoje političke predloge, koristi 73.645 reči. Drugim rečima, za položaj predsednika s jedne strane bori se „štreber“, s druge, narodni tribun koji jezikom običnog čoveka postavlja velike ciljeve i pritom se ne upušta u visokoumne detalje. Naravno, intelektualci se smeju Trampu i njegovom jeziku, ali teško da će iko osporiti činjenicu da običan jezik masovne komunikacije funkcioniše bolje od onog zamršenog.
Kao deveti razlog novinar „Velta“ navodi „medije koji su postali Trampovi pomoćnici“. Stvar je u tome što su, kako se ističe u tekstu, američki mediji, posebno TV kanali, odigrali najveću ulogu u Trampovom usponu. Njegovi ispadi doneli su mu široko prisustvo na televiziji, prikovali su svu pažnju medija na njega. To se pokazalo korisnim za TV kanale, jer im je veliki broj informacija o Trampu doneo zanačajan rast gledalaca, i shodno tome veliki prihod od reklama.
Poslednji, deseti razlog za poraz Klintonove, veruje autor članka, jesu „bombe sa odloženim dejstvom“. Skandal sa mejlovima još nije dobio epilog, a istraga FBI i dalje predstavlja opasnost za Klinotnovu i njeno okruženje. Takođe nisu zaboravljene stare, nedokazane optužbe protiv Bila Klintona za silovanje, kao i primedbe da je Hilari navodno tada štitila svog muža radi očuvanja njegove političke karijere. Tramp je već pokazao da je u predizbornoj trci „spreman da koristi sve te priče protiv Klintonove ako ona bude kritikovala njegove mizogene izjave“, zaključuje novinar „Velta“.
