Da li je ta ideja ostvarljiva, i na koji način? Šta je Rusija pokazala na Crvenom trgu? Zašto je za Rusiju Dan pobede veliki praznik?
O tim temama govore naši gosti Milica Arežina, potpredsednica Skupštine Beogradskog foruma za svet ravnopravnih, i dr Aleksandar Životić, docent na Katedri za istoriju na Filozofskom fakultetu u Beogradu.
— Milica Arežina: Nemačka bi bila najsrećnija kada bi se Rusija i Sjedinjene Američke Države dogovorile oko rešavanja svojih problema.
— Aleksandar Životić: Brza ruska reakcija na Krimu je iznenadila Zapad, ona je izazvala zatezanje odnosa Rusije i Zapada, ali meni se sve više čini da se Evropa sa time polako miri, a pitanje Krima se skoro više nigde ne pominje. Upravo iz Evrope dolaze pozivi da se uvedene sankcije ukinu, jer su njima najviše pogođene Češka, Mađarska, Francuska, tj. evropske zemlje, dok je Amerika podigla svoj bilans trgovine sa Rusijom.
— Milica Arežina: Svaki mir je samo priprema za novi rat, a Zapad tera Rusiju da se naoružava.
— Aleksandar Životić: Suština sistema kolektivne bezbednosti je više puta obesmišljena. Ono što se nama desilo je eklatatan primer toga. To je bila i važna poruka Rusiji šta je može snaći u narednom periodu… Rusiji se ozbiljno osvetilo to što je pristala na gašenje Varšavskog pakta, a da ništa nije tražila zauzvrat.
— Milica Arežina: Putin je pravi lider, ne samo svoje države, već jednog dela pravdoljubivog sveta, kojem nije do rata.
— Aleksandar Životić: Postoje planovi da sistem S 500 već sledeće godine postane deo naoružanja ruske vojske… Tu se pojavljuje i ruski tenk „armata T 14“ koji nema premca u svetu, koji se već nalaze u upotrebi u ruskoj vojsci… Kada se ruski tenk T 34 našao 1941. godine na ratištu Nemci nisu znali šta ih je snašlo. Taj tenk je otac čitave familije tenkove koji se završava sa tenkom T 14.
— Aleksandar Životić: Dan pobede se ne obeležava samo Paradom pobede u Moskvi, već takvim paradama širom Rusije u mnogim gradovima, kao i takozvanim maršem „Besmrtni puk“ u znak sećanja na poginule u Drugom svetskom ratu. Dakle, Dan pobede u Rusiji je i dan sećanja.
— Milica Arežina: Evropa je nesrećna i neoslobođena, jer dokle god postoji NATO ona će biti takva.
— Aleksandar Životić: Ruska vojska menja svoj vizuelni izgled i otvara se prema javnosti, što se moglo videti i tokom operacije u Siriji sa svakodnevnim pres-konferencijama o dnevnim akcijama.
— Milica Arežina: Mene užasava to što mnogo mladih ljudi ne zna šta se obeležava 9. maja… Očekivalo se da će Rusija posle pada Berlinskog zida ostati u istoriji, da ona neće vaskrsnuti u svojoj snazi i veličini.
Vladimir Putin je vodeći političar 21. veka
Emisija „Svet sa Sputnjikom“ ove srede analizira proteklih 16 godina vladavine Vladimira Putina. Gde je Rusija bila 2000. godine, pre dolaska Putina na vlast, a gde je danas?
O toj temi govoriće naši gosti Violeta Talović, sa Fakulteta za diplomatiju i bezbednost, i Jovan Čavoški, saradnik Instituta za noviju istoriju Srbije.
— Jovan Čavoški: Jedini politički sistem koji je dobar za Rusiju je onaj koji izabere sam ruski narod uz poštovanje tradicije i istorije.
— Violeta Talović: Rusija se zaista umnogome suočila sa korupcijom, a Vladimir Putin u tome kreće od svojih najbližih saradnika sa jasno utvrđenim sistemom borbe protiv korupcije. On je odvažan i nemilosrdan u borbi protiv korupcije i to smo videli na nekoliko primera u poslednje vreme.
— Jovan Čavoški: Rast ruske ekonomije u poslednje vreme dolazi iz sektora industrijske proizvodnje i novih tehnologija, a ne od porasta proizvodnje gasa i nafte. Eksploatacija prirodnih resursa treba da ostane čvrst oslonac ruske ekonomije, ali ne i da bude dominantna grana ruske privrede.
— Violeta Talović: Veza između Rusije i Evrope će jačati zbog evropske zavisnosti od ruske nafte i ruskog gasa… Rusija će jačati vojno, što je preduslov njenog svakog drugog jačanja.
— Jovan Čavoški: Dagestan je ostao problem za Rusiju jer za razliku od svih autonomnih oblasti na Kavkazu, tamo ne postoji većinska etnička grupa na koju bi centralne vlasti mogle da se oslone kako bi tamo stvorile sigurnost i prosperitet.
— Violeta Talović: Putin je primer pravog muškarca, koji uliva sigurnost, a to je ono što narodu treba. Politička moć koju on ima daje jedan oreol više vrednosti narodu. On je oštar, on zna kuda Rusiju treba voditi, on vraća Rusiju tradicionalnim vrednostima.
— Jovan Čavoški: Pod Vladimirom Putinom u Rusiji se beleži rast na svim poljima: unutrašnjem, spoljnjem, ekonomskom, socijalnom, vojnom… Za 16 godina Putin je napravio veliko dostignuće stvorivši novi sistem koji funkcioniše nakon raspada SSSR-a… I pored poteškoća koja će se tu i tamo javljati, Rusija će nastaviti da igra ključnu ulogu na evroazijskom prostoru, ali i na globalnom planu.
— Violeta Talović: Vladimir Putin je svetski političar koji obeležava početak 21. veka… On je beskompromisan političar, koji svoju snagu i moć demonstrira svaki dan… Pod njegovom vladavinom vraćeno je nacionalno dostojanstvo Rusima, a primetan su rast ekonomije i nacionalnog standarda Rusije.
