„Ovo je u još jedan pokušaj Rusije u poslednjih nekoliko godina. Prvo je 2011. predložila reformu evropskog sistema bezbednosti pa to nije prihvaćeno iz ideoloških razloga. Sada bi kolektivni sistem bezbednosti zaista trebalo da obuhvati sve zemlje u svetu“, kaže za Radio Sputnjik Vasić, sada profesor na Fakultetu za poslovne studije i pravo.
Vladimir Anohin, potpredsednik Akademije za geopolitičke probleme, ističe da vanblokovski sistem znači da zemlje odustaju od stvaranja saveza koji podrazumeva „prijateljstvo protiv nekoga“.
„Takav sistem samo jača napetost u svetu. Mislim da bi poruka ruskog predsednika mogla biti interesantna za one zemlje koje se zalažu za intenzivnu ekonomsku saradnju sa Rusijom, koje formiraju saveze na principima uzajamnog poštovanja, na primer, zemlje BRIKS-a. Nažalost, NATO, čiji je temelj agresija protiv drugih zemalja, neće pristati na Putinovu inicijativu“, smatra Anohin.
Andrej Manojlo, politički analitičar i član naučnog saveta pri Savetu bezbednosti Ruske Federacije, smatra da je ovakva ideja više nego aktuelna.
„Zapad pokušava da obnovi stari blokovski sistem, ali, kao što vidimo, ovi mehanizmi ne funkcionišu u novim uslovima, koji se razlikuju od hladnoratovskih. Moderni svet je veoma kompleksna pojava i zato pokušaj preporoda blokovskog sistema ne vodi ka formiranju balansa snaga nego povećava rizik od globalnih sukoba. Dokaz tome je NATO koji se još uvek rukovodi zastarelom ideologijom i gomila trupe na granici sa Rusijom, ali to ne rešava nijedno pitanje koje se tiče terorističke pretnje i evropske bezbednosti“, objašnjava Manojlo.
Prema njegovom mišljenju, Putin je u pravu kada govori o sistemu kolektivne bezbednosti jer bi trebalo razvijati principe na kojima je zasnovana Povelja UN.
„Upravo ova institucija garantuje vanblokovski sistem bezbednosti. Slične sisteme bi trebalo formirati i na regionalnom nivou“, smatra Manojlo.
Na pitanje zbog čega u ovom trenutku Putin iznosi takav predlog, Dušan Vasić kaže da se fašizam ponovo povampiruje a da je jedan deo čovečanstva zaboravio ili izbrisao iz memorije sve one grozne posledice koje su dovele do gubitka 30 do 50 miliona života.
Ideju ruskog predsednika o stvaranju vanblokovskog sistema bezbednosti Vasić vidi kao poziv na povratak izvornom načelu iz Povelje UN.
Vasić podseća da su 1945. godine zemlje-pobednice usvojile Povelju u kojoj su definisale svoj osnovni cilj — da stvore sistem kolektivne bezbednosti u svetu koji neće dozvoliti da se bilo kada pojave takve strahote koje su se pojavile u periodu Drugog svetskog rata. Međutim, nije prošlo ni desetak godina od završetka rata, a svet se već podelio na dva bloka. Prvo je NATO stvorio svoj blok, pa je onda iza toga stvoren i Varšavski pakt, kao odgovor. Ideja na kojoj su stvorene UN i sistem kolektivne bezbednosti vrlo brzo se izvitoperila i svet se podelio na dva bloka. U tom periodu nastala je i treća grupacija zemalja — to su bile vanblokovske nesvrstane zemlje među kojima je tadašnja Jugoslavija imala veliku ulogu. Ali, podseća sagovornik Sputnjika, taj sistem nije uspeo dugo da opstane jer ga je nadvladao blokovski.
Vasić objašnjava da je u vreme Hladnog rata nastala Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), ali da je problem te organizacije to što je nekoliko zapadnih zemalja opet prevladalo.
Zbog slabosti tadašnjeg SSSR-a, uspele su da nametnu neke svoje interese, a pritom su opet zanemarili koncept sveobuhvatne bezbednosti. Oni nameću pravila i diktiraju međunarodne propise. Čak i kad krše Povelju, oni kažu da je to u interesu koji je izvan Povelje što je samo po sebi apsurdno. Zbog toga Putinovu ideju o stvaranju vanblokovskog sistema bezbednosti Vasić vidi kao povratak na izvorni koncept bezbednosti koji je zamišljen bez posredovanja blokova.
„Zemlje su dovoljno zrele i dovoljno ozbiljne, i rukovodstva u svetu dosad su se pokazala kao veoma mudra jer nisu imala nijedan globalni rat od 1945. Dakle, postoji dovoljan stepen svesti i zrelosti, a sada treba pokazati odgovornosti da se sistem bezbednosti vrati izvornim načelima iz Povelje i da ova planeta počne da živi i diše na jedinstven način i oslobodi se rizika koji jednako pogađaju sve zemlje u svetu“, kaže Vasić.
On ukazuje da o tome koliko je svet povezan govori i činjenica da talas migracija koji krene iz središta Azije vrlo lako pogodi Evropu, a može da pogodi i Rusiju i SAD.
„Izazovi su jednaki — vojno-politički, geografski, klimatski, demografski… Svi smo na jednoj planeti u istom loncu i moramo se na jednak način i brinuti i doprinositi. Ne može biti bezbednosti ako bilo koji blok u svetu ili grupacija zemalja nadvlada nad drugima. To nije poenta, to nije ideja koja vodi očuvanju bezbednosti u svetu“, zaključuje Vasić.
