Mesec dana pred održavanje izbora u ovoj državi, lideri albanskih vanparlamentarnih stranka traže da se „Albanski opozicioni savet“ uključi u pregovore o budućnosti Makedonije. Protest albanskih stranka u Skoplju na godišnjicu terorističkog napada u Kumanovu u trenutku kada je politička situacija u Makedoniji „ni na nebu ni na zemlji“ nije nešto što se u makedonskim krugovima lako komentariše.
Skup na kome je prisustvovao i kosovski, radikalno nastrojeni Aljbin Kurti iz pokreta „Samoopredeljenje“ zabrinuo je makedonsku javnost, za koju njegovo prisustvo znači i najavu radikalizacije albanskih protesta, ali i strah od mogućeg ponavljanja „kumanovskog scenarija“.
Bane Georgievski, politički analitičar iz Skoplja kaže da Kumanovo ne bi trebalo da se ponovi, osim „ako to neko nema u svom scenariju“. On je uveren da se ništa ne dešava slučajno, pa ni ovi protesti Albanca, za koje kaže da „dopunjuju već složenu političku situaciju“.
„Neću reći da su oni koordinirani sa protestima makedonske opozicije, međutim i te kako im idu na ruku u stvaranju opšte atmosfere potrebe da se promeni vlast. Ono što mene brine jeste agenda koja je manifestovana ovim protestima“, kaže naš sagovornik.
Komentarišući podudaranje datuma albanskih protesta sa terorističkim napadima u Kumanovu prošle godine, Georgievski kaže da datum nije slučajno izabran, podsećajući da je tada likvidirana grupa terorista sa Kosova, zbog čega je i Kurti na albanskim protestima u Makedoniji.
„Autobusi Albanaca dolaze sa Kosova u Makedoniju čime se stvara utisak da je u pitanju masovna podrška Albanaca opoziciji. Ovu situaciju je podgrejao saopštenjem i opozicioni SDSM koji je tražio da se preispitaju događaji u Kumanovu. To je po meni otvoreno sejanje sumnje da je taj događaj insceniran od strane vlasti što je sasvim u suprotnosti od stvarnog stanja stvari — da se desio teroristički napad koji su sproveli Albanci koji su došli sa Kosova. Ako tome dodamo glavne političke zahteve albanske opozicije, vidimo da se dobrano radi za potpunu ravnopravnost u Makedoniji. Da li to znači federalizacija ili kantonizacija države ili nešto treće, to sada i nije tako važno koliko je važno to što se radi na menjanju društvenog uređenja Makedonije“, navodi Georgievski.
Podsećanja radi, tokom prošlogodišnjih nemira u Makedoniji, albanske stranke su pokušale da iskoriste priliku i da među nerešena politička pitanja „proguraju“ i Ohridski sporazum iz 2001. godine, za koji Albanci u Makedoniji misle da ga je pregazilo vreme. Taj pokušaj im nije do kraja uspeo, ali je kao problem ostao da lebdi u vazduhu. Može li ponovo aktiviranje albanskog pitanja dodatno da zakomplikuje situaciju u Makedoniji?
Profesor Pravnog fakulteta u Skoplju Danko Maleski za Sputnjik kaže da to zavisi od razvoja situacije u Makedoniji u vezi sa svim stvarima koje su postavljene u dogovorima među političkim strankama prema kojima bi stvarno trebalo da se ide ka demokratizaciji političkog sistema u Skoplju.
„Bitno je da se javno priča o poziciji Albanaca u Makedoniji i onome što se desilo u Kumanovu. Ako to uspemo, stvari će se smiriti. Ako se nastavi sadašnja situacija, moguće je da se radikalizuju izvesne strukture, pa i albanska“, kaže on.
Maleski kaže da se nikada ne može ništa isključiti, pa ni „situacija da se Kumanovo ponovi“ ali je, kako napominje, važno da se narodu objasni šta se tačno desilo u Kumanovu, ko su bili ti ljudi, šta je bio njihov cilj…. Javnost, smatra on, nema dovoljno informacija o tome i zbog toga se ne može ništa isključiti do kraja. On kaže da imajući u vidu ideologiju Aljbina Kurtija, njegovo prisustvo u Makedoniji može da ima uticaja, ali sve to, naglašava naš sagovornik, ne mora da znači ništa ako se na pitanjima Albanaca u Makedoniji bude radilo.
Skopski politikolog Mirijana Najdanovska albanske proteste u Skoplju ne vidi kao neki problem, jer smatra da albanske stranke u Makedoniji postaju sve više građanske a ne nacionalne. Ona kaže da svakako postoji vezanost Albanaca u Makedoniji i na Kosovu i da je ona i tradicionalna i istorijska i u tom smislu ne vidi ništa loše u tome što je Kurtijevom prisustvovao na albanskom protestu u Makedoniji.
„Ne verujem da u ovoj političkoj situaciji Albanci u Makedoniji streme nekom vidu radikalizacije, jer mislim da je njima dosta nacionalističkih parola i da ljudi počinju da misle kroz perspektivu individue i njenog demokratskog uključenja u politički život“, navodi ona.
U Prištini se, inače, održava komemoracija u organizaciji ratnih veterana OVK, ogranka iz Đakovice, povodom prošlogodišnjih događaja u Kumanovu kada je deset bivših pripadnika ili članova OVK sa Kosova, poznati kao „Kumanovska grupa“, poginulo u sukobu sa makedonskom policijom i vojskom.
U ovoj akciji ubijeno je i osam pripadnika makedonske državne bezbednosti za koje se veruje da ih je ubio jedan Albanac, Isamedin Osmani. Dvadeset i devet Albanaca, uglavnom sa Kosova, nalaze se u zatvoru i njihovo suđenje je još uvek u toku.
