Mediji navode da se radi o Stanislavu Šipovskom, koji je rođen u Ukrajini, u porodici sovjetskog fudbalera Sergeja Šipovskog.
Stanislav je radio u Varšavi, u advokatskoj firmi koja se pre svega bavila lobiranjem. Šipovski je pružio pravne usluge određenim energetskim projektima, između ostalog, kako smatra zvanična Varšava, lobirao je za izgradnju skladišta tečnog gasa u Svinoujšću.
Izgradnja je počela 2011. godine zahvaljujući subvencijama EU u okviru programa „oslobađanja zavisnosti od ruskog gasa“. Prema sporazumu iz 2009. godine, koji su potpisali „Katargaz“ i poljska kompanija PGNIG, katarska firma bi trebalo da postane jedinstven dobavljač gasa, iako skladište još nije ni postojalo.
Izgradnja je koštala oko 720 miliona evra. Skladište je bilo otvoreno sa zakašnjenjem, ali ne zbog tehničkih problema. Jednostavno, došlo je do izmene sporazuma između Poljske i Katara. „Izmena“ — to je diplomatski rečeno. U stvari, ugovor je bio skoro poništen.
Varšava je želela da kupuje katarski gas ne po tržišnim cenama, po kojima gas nudi Rusija, nego sa „političkim“ popustom. Sa svoje strane, šeici su računali na normalne tržišne odnose pa ih nije zanimala težnja Poljske da se „oslobodi zavisnosti od Rusije“.
Na kraju su predstavnici katarske firme insistirali na principu „uzmi ili plati“, i sada katarski gas kupuje samo državna kompanija PGNIG po tržišnim cenama i bez popusta. Na taj način ona snosi gubitke, ali ne sme da odustane od kupovine, jer se radi o ozbiljnom „spoljnopolitičkom“ projektu.
Naravno da pravnik Stanislav Š, kojem sada preti do 10 godina zatvora, nije mogao sve to da uradi samostalno, čak i ako je imao „saveznike“ koji su lobirali za taj projekat u parlamentu.
Izgleda da je propast projekta u Svonoujšću rezultat delovanja poljske Vlade, koja brka politiku, ekonomiju i istoriju.
U ovoj situaciji prilično je besmisleno prebacivati odgovornost na „ruske obaveštajce“, tim pre što se ruska Glavna obaveštajna uprava nikada nije bavila ekonomskim pitanjima.
