Iz Kine je upozorenje stiglo o sporazumu o Transpacifičkom partnerstvu, ali prvi put i jasno „ne“ iz Evrope, koja se dosad nije osmelila da javno kaže ono što zaista misli o sporazumu o Transatlantskom trgovinskom i investicionom partnerstvu (TTIP), napisanom po meri Amerike.
Kritike i na jedan i na drugi sporazum mogle bi da stanu u jednu rečenicu: Pravila trgovine treba da pišu svi, ne samo Amerika, kako je to juče ocenio kineski zvaničnik.
U isto vreme su se o TTIP-u oglasili predsednik Francuske i kancelar Austrije, bez ustručavanja utvrdivši da sporazum, kakav je sada, ne može da dobije njihovu podršku.
Evropa nudi mnogo, a dobija malo
Predsednik Francuske Fransoa Oland rekao je da Pariz ne podržava predlog TTIP-a jer se protivi „neregulisanoj slobodnoj trgovini“.
„Mi nikada ne bismo pristali da potkopamo osnov naše poljoprivrede, naše kulture, princip uzajamnog pristupa otvorenom tržištu“, rekao je francuski predsednik.
Njegova izjava usledila je odmah pošto je državni sekretar za spoljnu trgovinu te zemlje Matijas Fekl rekao da je nakon curenja informacija o konsultacijama EU i SAD o TTIP-u, „suspenzija pregovora najverovatnija opcija“.
Fekl je podsetio da već godinu dana kritikuje stav SAD i da je neophodan „prekookeanski reciprocitet“.
„Želimo reciprocitet. Evropa nudi mnogo, a zauzvrat dobija malo. To nije prihvatljivo“, rekao je francuski zvaničnik.
Pariz želi da francuska mala i srednja preduzeća imaju pristup američkom tržištu, da zaštiti svoju poljoprivredu i jasno geografsko poreklo robe, naveo je on.
Ne manje kritičan bio je i austrijski kancelar Verner Fajman, istakavši da Austrija trenutno zasigurno ne može dati pristanak na TTIP.
Fajman je poručio da s pravom zabrinuti građani moraju biti shvaćeni ozbiljno, i da se ne može pristati da u sporovima odlučuju privatni arbitražni sudovi.
Austrija neće dozvoliti miniranje socijalnih, ekoloških i standarda u oblasti namirnica, rekao je premijer, a vicekancelar i ministar privrede Rajnhold Miterlener poručio je da „slabljenje domaćih standarda ne dolazi u obzir“.
Evropskoj komisiji je poručeno da mora da vodi oštre pregovore i najavljeno da je Austrija spremna da kaže „ne“ TTIP-u.
Nemačka, sa najjačom privredom u EU, takođe se oglasila prošle nedelje, uoči nastavka pregovora o TTIP-u u Njujorku.
Vicekancelar Zigmar Gabrijel je prekorno predočio da Amerikanci ne žele da otvore svoje javne tendere za evropske firme, što je sasvim suprotno slobodnoj trgovini.
Najnovije oglašavanje evropskih zvaničnika usledilo je pošto je organizacija za zaštitu životne okoline Grinpis u ponedeljak objavila 248 stranica tajnih dokumenata o pregovorima SAD i EU o TTIP-u, koje, kako tvrde, svedoče o negativnim posledicama primene sporazuma na okolinu i zdravlje.
Grinpis je posebno ukazao na američki poziv EU da oslabi kontrolu potencijalno opasnih proizvoda iz SAD i genetski modifikovane hrane. Naveo je, takođe, da SAD ozbiljno pritiskaju evropske partnere da zaključe sporazum pre januara iduće godine i odlaska sadašnjeg američkog predsednika Baraka Obame.
Upravo Obamina dvodnevna poseta Nemačkoj prošle nedelje trebalo je da posluži kao vetar u leđa postizanju sporazuma. Umesto toga dočekalo ga je nekoliko desetina hiljada ljudi koji su marširali ulicama Hanovera u znak protesta zbog Transatlantskog trgovinskog sporazuma.
Američki interes, ostalima kako bude
Štiteći interese svog krupnog kapitala, Amerika je još jednom pokazala da u politici, a pogotovo ekonomiji, nema ljubavi već samo golih interesa. Nije imala sentimenta za muke EU, svog najvećeg saveznika, koja je i dalje na kolenima, još neoporavljena od američkog izvoznog projekta zvanog svetska ekonomska kriza 2008.
Potpuno je zanemarila činjenicu da je, prema podacima Evropske komisije, 97 odsto građana EU protiv TTIP-a, kao i to da je peticiju protiv ovog partnerstva potpisalo tri miliona ljudi, što je rekord za EU. Oni smatraju da će TTIP povećati moć međunarodnih korporacija, dok će vlade evropskih zemalja izgubiti uticaj na domaća tržišta.
Osim toga, ukidanje carinskih prepreka će otvoriti tržišta evropskih zemalja za američku robu, ali ne i obrnuto.
U istom danu kada su se protiv TTIP-a hrabro oglasili čelni ljudi Francuske i Austrije, kontrirajući i dalje najjačoj svetskoj privredi, oglasila se i Evropska komisija sa neveselim prognozama.
Prema njima, privredni rast evrozone u ovoj godini biće sporiji nego što je ranije predviđano, pa će bruto domaći proizvod biti smanjen i iznositi 1,6 odsto, u odnosu na rast od 1,7 procenata u 2015.
Nevesela privredna EU zbilja, kojoj se dodatno kao bumerang vratilo uvođenje sankcija Rusiji, ovogodišnja migrantska kriza koja ju je na svaki način dodatno pogodila i stavila pred razna iskušenja, teroristički akti islamista, kao i tek predstojeći referendum u Britaniji o ostanku u Uniji u kojoj desnica jača, jasan su pokazatelj da je preoblikovanje Evrope već počelo.
Bez obzira na to šta saopštavaju njene zvanične institucije, neki njeni lideri su to očito shvatili i prihvatili i, za početak, stvari, makar što se tiče TTIP-a, nazvali pravim imenom.
Neuverljivo su izgledala Obamina uveravanja da će TTIP, formiranjem najveće zone slobodne trgovine na svetu sa 800 miliona stanovnika, biti podjednako od koristi svima.
Uverljivije i istinitije je zvučao kada je u Hanoveru konstatovao da Amerika mora da ostane konkurentna pošto regioni u Aziji i Africi počinju da razvijaju svoje privrede. A ako SAD ne budu tamo i ne budu prisutne, onda će, požalio se, imati probleme.
Iskren je bio i kada je nedavno u članku objavljenom u „Vašington postu“ izjavio da će sporazum o Transpacifičkom partnerstvu (TTP) omogućiti Americi da određuje pravila svetske trgovine koja treba da prate sve ostale zemlje. Taj sporazum, kojim Kina nije obuhvaćena, pre dva meseca potpisalo je 12 zemalja Azijsko-pacifičkog regiona, koji naseljava oko milijardu ljudi.
Prema Obaminim rečima, „SAD treba da pišu pravila trgovine, a ne zemlje poput Kine“.
Pravila međunarodne trgovine treba zajedno da određuju sve zemlje sveta, a ne da ih diktira jedna država, uzvratio je zvaničnik kineskog Ministarstva inostranih poslova, komentarišući Obamina razmišljanja u „Vašington postu“.
„Amerika je veoma ambiciozna kada daje ovakve izjave, ali ja se bojim da ona ne uzima u obzir dugoročne perspektive“, upozorio je Hun Lej.
