Od trenutka kada je iznet iz zgrade beogradskog aerodroma, na putovanju do manastira Srpske pravoslavne crkve, širom Srbije Blagodatni oganj — uz specijalnu dozvolu crkvenih velikodostojnika — prate i pripadnici srpskog ogranka ruskog moto-kluba "Noćni vukovi".
Razgovor sa jednim od njih ekipa Sputnjika zabeležila je u Ruskom domu i Ruskoj crkvi u Beogradu:
Zovem se Saša Savić, predsednik sam srpskog ogranka ruskog moto-kluba „Noćni vukovi“. U Beogradu smo se okupili na Veliku subotu, da po drugi put dočekamo Blagodatni oganj iz Jerusalima. Ovaj običaj ima jaku simboliku i nadamo se da će kod nas da preraste u tradiciju. Za nas je to veliki praznik ovde u Srbiji — a zahvaljujući našoj braći iz Rusije, omogućeno nam je da se zajedno radujemo.
U Beograd sam stigao iz Niša, samo ovim povodom — da dočekam Blagodatni oganj i da prisustvujem predaji tog plamena Ruskoj crkvi. A posle liturgije — na motor, pa nazad za Niš! Došlo nas je dvadesetak, uglavnom iz centralne Srbije, Vojvodine i Republike Srpske. Neki su doputovali motorima, neki automobilima, ali eto, tu smo — dobili smo prošle godine blagoslov da pratimo Blagodatni oganj s aerodroma do Hrama Svetog Save, i od tada bismo iskreno želeli, hrišćanski, da zanavek, što bi se reklo, učestvujemo u toj manifestaciji. To nam je jedna od najvećih želja.
Putovao sam za Moskvu do sada šest, sedam puta motorom. Tri-četiri puta sam išao za Sevastopolj, Novorosijsk… Volgograd, odnosno Staljingrad — bio sam na proslavi 70 godina Staljingradske bitke. U proseku godišnje pređem od 26 do 36 hiljada kilometara na putovanjima, zajedno sa svojom braćom. Bavimo se širenjem naše ideologije — pravoslavlja i slovenskog jedinstva. Želimo nešto što politika nikada nije uspela — da spojimo sav slovenski narod, i pokažemo ljudima da to zbližavanje nije uopšte tako teško kao što ponekad ljudi misle…
Zanimanja su nam različita — od fizikalca, preko mehaničara, do doktora nauka, lekara, sveštenika, ljudi koji se bave sportom, veterana… Raznog smo kova. Uglavnom smo svi prošli ono najgore, i iz tih loših iskustava izvukli smo želju da omladinu naučimo da ne ide tim putem… Da gledaju da što više izbegavaju zlo koje nam se nameće kroz televiziju, muziku…
Jedan je klub — Noćni vukovi, Rusija. Ovo ostalo su sve ogranci — u Srbiji, Republici Srpskoj, Belorusiji, Ukrajini, Novorusiji, Donbasu, na Krimu, u Makedoniji, u Bugarskoj, Rumuniji, Crnoj Gori. Ideologija je jedna, jedan je vođa, jedan je predsednik. Ne delimo se — sledimo Aleksandra Zaldostanova Hirurga! Zahvaljujuci tome, stalno smo ukontaktu s našom braćom u Rusiji. Svi za jednog, jedan za sve, brat za brata, i u dobru i u zlu.
Želimo da budemo svoji. Da poštujemo svoju veru, narod, tradiciju i običaje, i da ljubimo bližnje svoje. Ja, pored Srbije, imam Rusiju i slovenski pravoslavni narod. Nije da ne volim ove okupatore koji su nam naneli zlo, nego ne mogu da im oprostim. Ali evo, na današnji dan — hrišćanski je praštati… Oprostiću im, ali neću nikad da im zaboravim!
