Samo nedelju dana nakon izjave predsednika Sjedinjenih Država Baraka Obame da njegov ruski kolega Vladimir Putin greši kada tvrdi da je NATO pretnja za Rusiju, Severnoatlantska alijansa počela je vojne vežbe u Baltiku pod nazivom „Prolećna oluja“.
U ovim, kako je navedeno, velikim manevrima koji se održavaju u Estoniji i koji će trajati naredne tri nedelje, učestvuje šest hiljada vojnika iz desetak zemalja. Pored estonske vojske, tu su i jedinice iz Nemačke, Poljske, Kanade ali i, što je naročito interesantno, Finske.
Osim motorizovanih brigada, pešadijskih bataljona i snaga za brzo reagovanje, u vežbama učestvuju i poljski lovci Su-22, američki lovci F-15, transportni helikopteri i britanski lovci „jurofater tajfun“.
O tome kakvu poruku NATO ovim manevrima šalje Rusiji za radio Sputnjik je govorio vojno-političkim komentatorom „Politike“ Miroslav Lazanski.
Da li bi se vežbe u kojima učestvuje 6.000 vojnika mogle smatrati velikim ili značajnim?
— Mislim da ne… Jer, recimo, kad ruska armija vežba, onda to bude po 50-60 hiljada vojnika. Znači da je ovih šest hiljada više kao neka simbolika. Ali zanimljivo je mesto — zašto baš u Estoniji? I otkud tu Finska, koja bi trebalo da je neutralna zemlja? Zašto se njihov politički i vojni vrh upušta u nešto što će u Moskvi izazvati jednu vrstu podozrenja? To je za mene veliko iznenađenje.
U Talinu nisu otkrili jasan plan, ali se zasad zna da će se završni manevri odigrati u okruzima Estonije na samoj granici s Rusijom. Kako to tumačite?
— Tim vežbama, to je jasno, NATO pokušava da pokaže kako je spreman da brani teritorijalni integritet svih zemalja-članica, a posebno ove tri baltičke države. Mislim da je sve to u sklopu jedne antiruske histerije koja se stvara na Zapadu, priče o tome kako navodno Rusija ima agresivne vojne namere prema baltičkim zemljama — a ona ih nema prema bilo kome u Istočnoj Evropi. Dakle, to nema blage veze s istinom! Time NATO samo jača svoju unutrašnju disciplinu i koheziju, a NATO krugovi tako dobijaju pokriće za veće vojne budžete, za nabavku modernijeg naoružanja… Sve je to u cilju zadržavanja na snazi sankcija prema Rusiji. Mislim da su i ove vojne vežbe deo tog scenarija, kako bi Rusija neprekidno bila izolovana i ostala pod ekonomskim sankcijama EU i SAD.
Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov nedavno je ocenio da su baltičke zemlje „najveći nosioci antiruskog raspoloženja“ u NATO-u. U svetlu te izjave, kako mislite da bi na ovo mogla da odgovori Rusija, ako uopšte ima nameru da odgovori?
— Mislim da je Lavrov u pravu — te tri baltičke države su sav svoj novi državni, vojni i nacionalni identitet potražile u jednom rigidnom antiruskom stavu. To je zanimljivo i zato što u tim zemljama postoji i rusko etničko stanovništvo. Te zemlje, dakle, prednjače u antiruskim izjavama, ali ja tu ne bih zaboravio ni Rumuniju, ni Poljsku — i one su u prvim redovima. A kako će Moskva reagovati na ove vežbe? Pa mislim da ruske vlasti mogu samo da se blago nasmeše. Te zemlje su u vojnom smislu mali komarac, i bilo kakva vojna prisutnost NATO-a na Baltiku je za Rusiju zaista mali problem. Mislim da Moskva ima takvu poziciju i kapacitete da, ako hoće, može tu situaciju brzo da neutrališe. Verovatno će se sve završiti na nekim saopštenjima, na rečima. Kada je u pitanju njena zapadna granica, smatram da Rusija s punom odgovornošću i s punim legitimitetom jača svoje vojne resusrse na tim pozicijama. To, uostalom, radi i druga strana — u ovom slučaju to je NATO.
Jens Stoltenberg je nedavno u intervjuu za nekolicinu vojnih listova rekao da NATO „ne želi sukob sa Rusijom, ni trku u naoružanju, ni novi hladni rat“, ali je naglasio da smatra da Alijansa treba da reaguje na „akcije Moskve“ tako što će demonstrirati svoju snagu. O kakvim akcijama Moskve Stoltenberg govori?
— Pa to ja treba Vas da pitam — o kakvim akcijama Moskve Stoltenberg govori? Koje su to akcije? Oni stalno traže neku vrstu povoda, ne žele sukob sa Rusijom, ne žele novu trku u naoružavanju, a prebacuju sve više efektiva teškog naoružanja na istočne granice, dakle prema Moskvi! Šta to znači? Ne želimo sukob s Moskvom, ali držaćemo Rusiji sankcije i dalje, jačaćemo vojne efektive u istočnoevropskim zemljama-članicama NATO-a i pored sporazuma NATO—Rusija? To saopštenje je, u suštini, „jedno govorim, drugo radim, a treće možda mislim“ — to je to.
