„Ne tražimo konfrontacije sa Rusijom. Ne želimo hladni rat, ne želimo trku u naoružanju. Međutim, mi reagujemo na aneksiju Krima i destabilizaciju situacije na istoku Ukrajine“, tvrdi Jens Stoltenberg.
„Važno je držati otvorenim kanale za politički dijalog i naći puteve za smanjenje napetosti i izbegavati nesporazume“, izjavio je državni sekretar NATO-a.
Stoltenberg je istakao važnost održavanja sednica Saveta Rusija—NATO.
„To je važno jer ako budemo ćutali, nećemo rešiti postojeće probleme“, naveo je Stoltenberg.
On nije isključio da na samitu koji je zakazan za jul u Varšavi može biti održana još jedna sednica Saveta Rusija—NATO.
„U principu, ja ništa ne isključujem“, rekao je Stoltenberg.
U isto vreme on smatra da NATO treba da reaguje na akcije Rusije pokazivanjem snage i ubedljivim sredstvima zastrašivanja.
„Zbog toga jačamo prisustvo na istoku Alijanse“, naveo je Stoltenberg, dodajući da vojno rukovodstvo NATO-a namerava da po principu rotacije pošalje u pribaltičke zemlje po bataljon.
„Radi se višenacionalnim snagama“, objasnio je generalni sekretar.
Po njegovim rečima, cilj je da se jasno stavi na znanje da će se napad na jednog saveznika smatrati napadom na čitavu Alijansu.
Odluka o misiji će biti doneta na samitu NATO-a u Varšavi, rekao je on.
Stoltenberg ne smatra da raspoređivanje dodatnih snaga na istoku predstavlja jasno kršenje Osnovnog akta Rusija-NATO.
„To što sada radimo u Pribaltiku i u Poljskoj nije uvećavanje značajnih borbenih snaga“, tvrdi on, objasnivši da NATO ne namerava da na stalnoj osnovi tamo raspoređuje hiljade vojnika.
„Od toga smo daleko“, uverava Stoltenberg.