Rusija će graditi „mistrale“ na Krimu?

Prema njegovim rečima, „Zaliv“ je mnogo po čemu jedinstveno preduzeće. Ministar smatra da pitanje o izgradnji „mistrala“ u Francuskoj uošte ne bi bilo pokrenuto da je Rusija pre pet godina imala takvo brodogradilište.

 ​

​„Takav suvi dok, dužine 360 metara i 60 metara širine u Rusiji ima samo ’Zaliv‘. On je namenjen za izgradnju brodova sa velikim deplasmanom.    Recimo, tu je izgrađen ’Krim‘, najveći tanker u Sovjetskom Savezu, sa deplasmanom od 180 hiljada tona. Osim toga, tu su izgrađeni i trupovi nuklearnih ledolomaca. Trenutno ’Zaliv‘ radi na značajnim porudžbinama  između ostalog  gradi za državu spasilačke brodove A-163 i morske tankere“, rekao je Vasjuta.

 9 aprelя 1974 Spuщen na vodu pervый sovetskiй krupnotonnažnый tanker «Krыm» | Sutь vremeni https://t.co/0k7MjxljA6 pic.twitter.com/C1pr2qyYhA

​Trenutno u brodogradilištu „Zaliv“ radi oko 2.000 ljudi. Prema rečima Vasjute, poslednjih 20 godina, bio  je zabeležen odliv radnika, koji su pak počeli da se vraćaju na posao tek nakon što se Krim vratio u sastav Rusije. „Nama su potrebne tehnologije i projekti, ali sve to možemo dobiti u budućnosti“, istakao je Vasjuta.

Predsednik sveruskog pokreta podrške mornarice Mihail Nenašev se slaže sa tim da „Zaliv“ ima veliki potencijal. Tu se između ostalog gradio i teretni brod „Sevmorflot“ koji ima deplasman 60 hiljada tona, veći od deplasmana ruskog nosača aviona „Admiral Kuznjecov“.

„Sada je ključno pitanje modernizacija ovog brodogradilišta. Time se bave mnogobrojni projektni biroi u kontinentalnoj Rusiji. Cilj je da ’Zaliv‘ gradi moderne brodove na nivou crnomorsko-mediteranskog regiona. Želimo da jednog dana kažemo Rumunima, Bugarima, pa i Turcima — dođite kod nas, gradite i popravljajte vaše brodove. Krim ima veliki intelektualni potencijal, zato to treba iskoristiti“, kaže za Sputnjik Nenašev.