Godišnjica tragedije u Odesi, kada je nakon sukoba pristalica i protivnika Evromajdana 2. maja 2014. godine u zgradi sindikata izgorelo 48 osoba, obeležava se u napetoj atmosferi i uz pojačane mere bezbednosti. Dok građani polažu cveće ispred zgrade u kojoj su goreli živi ljudi, ukrajinske vlasti angažovale su na obezbeđenju reda čak 3.000 policajaca, a među njima i 300 pripadnika ekstremno desničarskog bataljona Azov.
U međuvremenu, za dve godine vinovnici tih događaja niti su pronađeni, niti kažnjeni. Politički analitičar Dragoljub Anđelković za Sputnjik kaže da u vodećim zemljama Zapada postoji nepisano pravilo da se ne broje žrtve onih koji su geopolitički nepodobni, a da se koriste žrtve onih koji su u funkciji interesa evroatlantskih centara moći.
„Da uporedimo tragediju u Odesi sa onim što se desilo u Račku. Spram Račka Odesa je genocid, to je masovni masakr, i to najstrašniji, ljudi su spaljivani. U Račku nije mnogo ljudi stradalo i danas je jasno da su stradali u vojnim operacijama. Zbog Račka je Srbija bombardovana, na nju je izvršena agresija, a zbog stravičnog pokolja u Ukrajini nije se ništa desilo“, rekao je Anđelković.
On napominje da nije problem u Ukrajini, čije su pučističke vlasti vrlo nasilne, imaju znatne pronacističke komponente i ponašaju se na isključiv način koji podrazumeva gaženje ljudskih prava svih koji nisu po merilima sadašnjih ukrajinskih vlastodržaca.
Problem je, ističe Anđelković, u Evropskoj uniji koja toliko priča o evropskim vrednostima a ništa ne radi kad se one na gaze najgrublji način.
„Tamo gde se te vrednosti gaze ili se lažno predstavlja da se gaze jer neko nije po merilima Brisela i Vašingtona oni reaguju, a tamo gde se ljudska prava stvarno nipodaštavaju do te mere da se ljudi spaljuju kao u nacističkom krematorijumu — nikom ništa“, konstatuje analitičar i dodaje da to pokazuje da je veliki deo priče o evropskim vrednostima samo farsa.
Na opasku da je šef misije EU u Ukrajini Jan Tombinski, povodom godišnjice tragedije u Odesi, pozvao vlasti u Kijevu da sprovedu nezavisnu i transparentnu istragu tih događaja i kazne krivce, Anđelković primećuje da su vlasti morale dan posle toga da budu pritisnute da počnu da rade a do danas smo morali da imamo sudske epiloge, ali da toga nema, već samo praznih priča.
„Ne treba zaboraviti da je posle ovog strašnog zločina u mnogim evropskim i američkim medijima stvar do te mere lažno prikazivana da nije bilo jasno ni ko je koga masakrirao, ni zašto, ni gde se nalaze pravi krivci. Skoro da je stvorena predstava da su žrtve zločinci. Kada se tako propagandno deluje onda nije ni realno očekivati sudski epilog“, ukazuje naš sagovornik.
Upitan kako komentariše činjenicu da u SB UN nedavno nije prošao predlog Rusije da se rezolucijom osude događaji u Odesi i zatraži istraga, Anđelković objašnjava da je razlog veoma jednostavan — „što su oni koji su izvršili te zločine u Ukrajini samo marionete određenih zapadnih centara moći, a ti centri moći neće da sankcionišu svoje izvršioce“.
On dodaje da onima koju odlučuju u Briselu i Vašingtonu verovatno ta vrsta nasilja koja se desila u Odesi nije baš po meri, ali samo zato što znaju da je to teško medijski peglati a ne zbog nečijih ljudskih prava.
„Njima je pre svega bitno da zaštite svoje eksponente u Ukrajini. To je ista priča kao sa Tačijem. On je bio direktno umešan u stravične zločine, a nedodirljiv je jer ga štite neki na Zapadu. I ne samo Tači, već i mnogi drugi iz albanske političke elite. Slični zločinci se nalaze i na funkcijama u Ukrajini, odnosno relevantni su u ukrajinskom političkom životu i imaju zeleno svetlo za svoje dalje delovanje od Zapada. Jer Zapad neće sebi da seče ruke tako što bi eliminisao one koji su spremni da vrše zločine radi realizacije geopolitičkih interesa kompatibilnih zapadnim“, zaključuje Dragoljub Anđelković.
