Zapadni mediji izvestili su o vanrednim izborima u Srbiji kao o propasti ruske politike u Srbiji, rekavši da je ta politika na ovim izborima doživela ni manje ni više nego — debakl. Mediji u Slovačkoj, Češkoj i Poljskoj utrkivali su se da srpske izbore protumače i kao referendum i biranje proevropskog ili proruskog puta, a pobedu Srpske napredne stranke su pre svega poljski mediji označili kao „debakl proruskog puta u Srbiji“. Međutim, da li je baš tako?
Pre svega, i vlast i opozicija u Srbiji od raspisivanja izbora tvrde da vanredni parlamentarni izbori nisu referendum na kome će se odlučivati o prozapadnoj ili proruskoj politici. Drugo, za razliku od prethodnog saziva Skupštine Srbije, u ovom će, ako za stranke koje su bile na ivici cenzusa nešto ne promeni ponovljeno glasanje na 15 izbornih mesta, sedeti i 34 poslanika radikala i koalicije Dveri-DSS, koji se otvoreno zalažu za tešnju saradnju, pa i savez sa Rusijom. U rusofile možemo, svakako, ubrojati i SPS, sa njegovih 30 poslanika. Ako tome dodamo da ni sam SNS nije neko ko ne želi saradnju sa Rusijom, pogotovo što je na ovim izborima u koaliciji sa naprednjacima i Srpska narodna partija Nenada Popovića, koji je takođe proruski nastrojen, onda je veliko pitanje — da li su svetski mediji dobro ocenili ishod srpskih izbora?
Dr Siniša Atlagić, docent na Fakultetu političkih nauka, ne slaže se sa ocenom zapadnih medija da je na ovim izborima proruska politika doživela debakl. I za to, kaže, ima više argumenata.
„Proevropska orijentacija je zvanična formulacija naše prošle, a verovatno i buduće vlade. Ali ne mislim da je to krah ruske politike. Pre svega zato što očekujem da Aleksandar Vučić kao jedan real-političar i inteligentan državnik neće napraviti grešku da u bilo kom smislu okrene leđa Rusiji“, veruje naš sagovornik.
On ne beži od činjenice da je Vučić u poziciji da na njega vole da računaju i Zapad i Istok. Iz izjava koje su stigle i sa jedne i sa druge strane posle izbora vidi se da se od njega očekuje dogovor i nastavak dobrog odnosa sa Rusijom, ali i dobar trend saradnje sa Zapadom.
„Kad kažem Zapad, ne mislim na proevropsku orijentaciju zemlje, nego na saradnju sa Amerikom. Tako da ako sagledamo ukupnu sliku, ni o kakvom krahu ruske politike u Srbiji ne možemo govoriti, jer sada imamo ulazak u parlament otvoreno proruskih stranaka kao što su SRS, DSS, Dveri“, kaže on.
Dr Atlagić je siguran i da unutar samog SNS-a, pored prozapadne, postoji i jaka proruska opcija, koja je dodatno pojačana koalicijom sa strankom Nenada Popovića, što je, po njegovom mišljenju, dovoljno da se stavi tačka na priču o porazu ruske politike na ovim izborima.
I Đorđe Vukadinović, politički analitičar i urednik „Nove srpske političke misli“, smatra da je smešno govoriti o debaklu proruske politike nakon izbora u Srbiji kada u parlament ulaze čak četiri stranke koje su otvoreno proruske. Tome u prilog ide i činjenica da do sada u srpskom parlamentu nije bilo ni evroskeptika, a ne ozbiljne ruske opcije.
„Volim da kažem, kada je reč o domaćim akterima da su svi na neki način pobedili ili ostvarili svoj optimalni cilj na koji su računali. Ali to što važi za domaće aktere, ne važi za spoljne faktore koji, naravno, ne glasaju na izborima, ali imaju uticaj i interese kad je reč o srpskim izborima“, objašnjava Vukadinović.
Saziv parlamenta koji ostaje za nama, po Vukadinovićevom mišljenju, bio je sastav evroatlantskih i evrofanatičnih stranka koji nije zastupao mišljenje većeg dela građana.
„Sada je ta anomalija ispravljena, jer u parlamentu sada ima više opcija u opoziciji koje su proruske, svaka na svoj način, a ako tome dodamo i stranku Nenada Popovića koja je u naprednjačkoj koaliciji, ali i SPS, koji tradicionalno ima oslonac u najvećoj meri u ruskim političkim i ekonomskim interesima, onda teza o porazu ne stoji“, navodi Vukadinović.
On, međutim, smatra da ulazak proruskih ili evroskeptičnih stranaka u parlament ne može bitno da utiče na zvaničnu politiku nove vlade, ali, za razliku od prethodnog saziva, može da koriguje određene namere ili postupke buduće vlasti.
