„Od Irana do Rusije, od Afrike do Severne Koreje, administracija Baraka Obame već dugo igra na kartu finansijskih sankcija, svog omiljenog oružja protiv neprijatelja SAD, ali čitave prošle godine upravo američki saveznici osećaju rastuće negativne posledice tih sankcija. Možda su sankcije od čestog korišćenja izgubile na efikasnosti, a u nekim slučajevima čak dovode do suprotnih rezultata“, piše „Forin polisi“.
Američki ministar finansija Džek Lu u martu je upozorio Kongeres da ako sankcije „učine biznis okruženje previše komplikovanim ili nepredvidivim ili budu preterana smetnja novčanim tokovima u svetskim okvirima“, onda finansijske transakcije mogu da počnu da zaobilaze SAD.
„Moramo biti svesni rizika da preterano korišćenje sankcija može da potkopa naše vodeće pozicije u globalnoj ekonomiji i efikasnosti samih sankcija“, rekao je Lu.
Nesuglasice zbog antiruskih sankcija SAD unele su neslogu među američke saveznike u Evropi, koji su i bez toga imali finansijske probleme.
„Da li su sankcije imale uspeha? Ne! To je potpuni fijasko“, rekla je u februaru italijanska poslanica i poslanica PSSE Debora Bergamini. Prema njenim rečima, nakon uvođenja sankcija SAD i EU Italija je 2014. godine izgubila bar 1,25 milijardi evra od izvoznih prihoda.
Osim Francuske i Italije, i u Nemačkoj jača raspoloženje za ukidanje sankcija. U martu je ministar privrede Zigmar Gabrijel pozvao EU da stvori uslove da se do leta ukinu sankcije. Rusko-nemački trgovinski obrt opao je za bezmalo 12 milijardi evra, kaže Mihael Harms, predsednik Rusko-nemačke trgovinske komore.
Prema procenama Evropske komisije, zbog sankcija BDP EU je 2015. godine porastao za 0,3 odsto manje nego što je mogao. Austrijski institut ekonomskih istraživanja izračunao je da ako sankcije ostanu na snazi još nekoliko godina EU će izgubiti 92 milijarde evra i više od 2,2 miliona radnih mesta.
Međutim, zvaničnici Ministarstva finansija SAD izjavili su u četvrtak da će, ako je suditi po razgovorima Obame sa nekoliko evropskih lidera, EU u junu produžiti sankcije Rusiji.
Istovremeno, nova istraživanja američkog Kejto instituta (Cati Institute) i Centra nove američke bezbednosti (CNAS) navode na sumnju u realnu efikasnost sankcija i pokazuju njihov negativni „talas efekat“.
CNAS je zaključio da aktuelne sankcije „ne utiču bitnije na BDP zemlje protiv koje su uvedene“.
„Strašno je što smo tako usrdno primenili taj skup ekonomskih instrumenata za kažnjavanje Rusije — zemlje sa ogromnom globalnom ekonomijom — a da nismo izvršili temeljno ispitivanje efekata i posledica“, konstatovala je Elizabet Rozenberg iz CNAS.
