Formiranje Zajednice srpskih opština neće ići po planu, kako je to nezvanično dogovoreno u Briselu na nedavnom sastanku Beograda i Prištine, piše albanska štampa. Naime, iako je dogovor uz posredovanje EU bio da se pregovori zvanično nastave posle formiranja Vlade Srbije (krajem maja, početkom juna), na nedavnom sastanku u prestonici EU Priština je obećala da će u međuvremenu pripremiti teren za formiranje ZSO.
Međutim, ako se može verovati albanskim medijima, to se neće desiti u narednih mesec dana, kako je predviđeno, jer je vlast u Prištini odlučila da prvo formira grupu koja će analizirati odluku Ustavnog suda o Zajednici iz decembra prošle godine, a potom će i takozvani „Menadžment tim“ u kojem će biti dvoje Srba sa severa zemlje i dvoje sa juga, a koji bi u saradnji sa Ministarstvom za administraciju lokalne samouprave i osobljem OEBS misije, radili na statutu Zajednice. Ovu odluku je potvrdio i premijer Kosova Isa Mustafa, posle susreta sa albanskim kolegom Edijem Ramom. Kako se saznaje, statut koji bude „iznedren“ iz tima prvo će morati da prođe razmatranje na Ustavnom sudu. Ali ovde nije kraj. Sud će razmatrati i sve amandmane koji budu podneti na ime statuta svih političkih aktera u Prištini.
Po rečima Fadila Lepaje, direktora Centra za balkanska istraživanja u Prištini, ovaj proces neće biti kratak i ne može se očekivati da bude završen do formiranja Vlade Srbije.
„Mislim da će po formiranju Vlade Srbije proces ići mnogo lakše i da će nova Vlada Srbije da se potrudi da se ceo proces oko pregovora ubrza. U svakom slučaju, Vlada Kosova je zainteresovana da taj proces teče, ali postoji odluka Ustavnog suda Kosova koja osporava nekoliko pitanja oko te Asocijacije (ZSO) i mislim da je Vlada Kosova odlučila da to pitanje rešava statutom koji će biti u jednom procesu dogovoren sa Srbima sa severa i juga Kosova“, navodi Lepaja.
On, međutim, kaže da se ništa od ovoga ne može desiti dokle god Srbija ne ispuni svoje obaveze iz Briselskog sporazuma i rasformira paralelne strukture za koje tvrdi da još postoje na Kosovu.
„Ne verujem da će taj proces da teče brzo, ali verujem da će biti dosta razgovora oko toga da se prevaziđu problemi na putu normalizacije odnosa“, veruje on.
Ustavni sud Kosova je u decembru odlučio da dogovoreni principi o Zajednici opština sa srpskom većinom na Kosovu nisu u potpunosti usaglašeni sa Ustavom Kosova, ali to bi se moglo uskladiti zakonskim aktom Vlade Kosova i statutom, na šta se čeka.
Na osnovu ove odluke, sporan je sporazum o principima Zajednice, koji nije u skladu sa Ustavom, pogotovo u oblastima koje se odnose na jednakosti pred zakonom, osnovnim pravima i slobodama, te pravima manjinskih zajednica i njihovih pripadnika.
Zapravo sporno je to što se Zajednica ne zasniva na multietničnosti, već pod svojim okriljem okuplja opštine jedne etničke zajednice.
Srpska lista inače usaglašava stavove o daljim koracima. Iz ove liste nisu hteli ništa više da kažu u ovom trenutku, osim da je formiranje Zajednice obaveza Vlade Kosova, uz podsećanje da je rok za formiranje ZSO bio 25. avgust prošle godine. S druge strane, Bajram Gecaj, ministra u Kosovskoj vladi, nije mogao da govori o vremenskim rokovima, odnosno, da precizira kada bi Zajednica mogla biti uspostavljena.
Briselski sporazum predviđa da će, u skladu sa Evropskom poveljom o lokalnoj samoupravi i kosovskim zakonima, opštine članice Zajednice moći kolektivno da sarađuju u obavljanju svojih ovlašćenja i da će imati potpuni nadzor u oblastima ekonomskog razvoja, obrazovanja, zdravstva, urbanog i ruralnog planiranja. Zajednica će na osnovu postojećeg kosovskog zakona imati svog predsednika, potpredsednika, Skupštinu i Savet.
Ranije je Marko Đurić, direktor kancelarije za Kosovo u Vladi Srbije, izjavio da se srpska strana bori za to da Zajednica bude direktno finansirana iz Beograda, što znači da funkcioniše kao deo srpskog sistema.
Inače, upravo je ova Zajednica bila jedan od razloga višemesečne blokade kosovskih institucija od strane opozicije, koja smatra da se ovom Zajednicom formira država unutar države.