Najveći problem je u tome što odluka francuskog parlamenta nije obavezujuća, pa nijedan francuski zvaničnik nije dužan da postupa u skladu sa njom, već na nju samo gleda kao na signal da nešto u spoljnoj politici mora da se menja, kaže Proroković.
„Ja nisam siguran da će Francuska glasati protiv sankcija Rusiji — pretpostavljam da će se to rešavati na drugačiji način, jer jedan deo francuskih vlasti nije ni učestvovao u donošenju ovakve odluke. Najverovatnije će se problem rešavati putem razgovora i dogovora s ostalim partnerima pre nego što uopšte i dođe na dnevni red. Na kraju krajeva, taj proces usaglašavanja se tako i rešava u evropskim institucijama — retko se dogodi da, kada odluka jednom dođe na dnevni red, bude odbijena ili preinačena“, tvrdi naš sagovornik.
S ekonomskog stanovišta, evropske zemlje, kaže Proroković, trpe velike gubitke zbog sankcija Rusiji — oni se mere desetinama milijardi evra na godišnjem nivou. U svetlu ekonomske i migrantske krize, i sve češćih terorističkih napada koji zahtevaju ogromna bezbednosna izdvajanja iz budžeta, Evropska unija, pa čak i Francuska, koja je peta najjača svetska privreda, ne mogu sebi da dozvole taj luksuz da nastave da vode trgovinski rat sa Rusijom.
„Iz tog razloga, ja očekujem dosta kolebanja unutar Unije i nastavak tihog sukoba između evropskih istitucija, s jedne, i država-članica EU, sa druge strane. Čini mi se da će u ovom kontekstu najvažnije biti odluka Nemačke, jer ukoliko ta zemlja bude čvrsto insistirala da se ublaže sankcije Rusiji — do toga će i doći. Francuska, Mađarska i Austrija ne mogu baš puno toga da urade“, ističe sagovornik Sputnjika.
Najveći problem je, objašnjava Proroković, što evropsku birokratiju niko ne bira — samim tim, oni nikome i ne polažu račune — a domaći političari zavise od glasova birača, i zato je logično da u zemlji u kojoj se bliže izbori, kao što je Francuska, ovakva inicijativa stigne iz parlamenta.
Istovremeno, Minski sporazumi i situacija na jugoistoku Ukrajine su samo izgovori da bi se nastavile sankcije prema Rusiji, uprkos tome što države-članice EU trpe veliku štetu, kaže Proroković. Do jula ima još vremena, a Francuska je napravila iskorak, kao i nemački socijalisti i mađarski i slovački premijeri. Dakle, broj političara i partija koji se za ovu inicijativu zalažu je sve veći, zaključuje sagovornik radija Sputnjik.
Sličnog mišljenja je i Mihail Nejžmakov sa ruskog Instituta za proučavanje globalizacije i društvenih pokreta. On ocenjuje da je ovo samo početak procesa, budući da je i izvršna vlast u Francuskoj u principu spremna da razmotri ovo pitanje — i to ne samo republikanci, koji su u opoziciji, nego i druge stranke. Ali konačna odluka ostaje na Evropskoj uniji — a ona će je, podseća Nejžmakov, doneti u julu.
