„Želim još jednom da istaknem da Republika Srbija nije promenila svoj stav i ne namerava da menja nedvosmisleno proglašenu vojnu neutralnost“, rekao je srpski ministar, govoreći na plenarnom zasedanju Konferencije na temu „Problem rata i mira u Evropi — novi sistem bezbednosti u Evropi“.
Đorđević je istakao da je „naša mala zemlja u svojoj istoriji više puta bila sredstvo politike velikih sila, odnosno politike onih koji određuju karakter globalne bezbednosti“.
„Srbija u potpunosti razume taj proces i učestvuje u njemu“, dodao je on.
Prema njegovim rečima, u nedostatku direktnih vojnih sukoba velikih sila „sadržaj globalne bezbednosti čine unutardržavni i regionalni sukobi, većeg ili manjeg nivoa eskalacije, koji ostavljaju posledice“.
„U tom smislu, vojna saradnja se implicitno odnosi na proces u kojem države sarađuju u pripremi zaštite od pretnji i izazova ili reagovanja na njih“, rekao je Đorđević.
Ministar je ocenio da se „arhitektura globalne bezbednosti posle pada Berlinskog zida nije bitno menjala“, ali da su se menjale forme, praksa i intenzitet akcija elemenata te strukture.
Đorđević je upozorio da su danas „obojene revolucije“ glavni faktor destabilizacije u mnogim regionima sveta, a da težnja ka internacionalizaciji može da dovede do direktne vojne agresije.
Ministar je ocenio da SAD, vodeće zemlje EU, Kina i Rusija zadržavaju dominantan politički uticaj na globalnom i regionalnom nivou.
Đorđević je istakao da korišćenje oružanih snaga u sukobima nije tako jednostavno kao što izgleda na prvi pogled, upozoravajući istovremeno da angažovanje vojnih snaga može imati posledice na globalnu bezbednost i da se problemi ne mogu rešavati samo sa pozicije sile.
„Neophodni su poverenje, saradnja, pregovori i poboljšanje međunarodnog sistema bezbednosti“, ocenio je on.
Srpski ministar predviđa da se može očekivati nastavak tenzija u regionima u kojima se suočavaju strateški interesi vodećih svetskih sila.
„Negativan uticaj na globalnu bezbednost, kao i Srbiju, imaće ekonomska kriza, terorizam, rivalstvo velikih sila za kontrolu nad energetskim resursima, organizovani kriminal, opasnost od širenje oružja za masovno uništenje, klimatske promene, siromaštvo i drugi izazovi i pretnje bezbednosti, u čijoj osnovi leže međuetničke tenzije, pokušaji secesije, kulturološke i verske razlike, koje mogu dovesti do krize, unutrašnjih sukoba i lokalnih ratova“, rekao je srpski ministar.
Đorđević je ocenio da u „svetlu svetske ekonomske krize“ u svetu ima sve više država koje nisu u stanju da se samostalno odbrane.
On je istakao da zbog svega toga postoji potreba za većom koordinacijom na globalnom nivou, a takođe i pristupanje u regionalne organizacije.
Zbog slabosti u ekonomskoj sferi, ocenio je Đorđević, države nisu u stanju da regulišu procese koji se odvijaju na njenoj teritoriji, i zato bi trebalo „povećavati svoju moć kroz međunarodnu saradnju i integraciju u međunarodne organizacije“.
„Iz tog razloga Srbija očekuje podršku od svojih partnera i razumevanje našeg stava o Kosovu i Metohiji, a takođe i prema drugim našim susedima. U tom smislu, Srbija posebno ceni podršku Ruske Federacije, našeg istorijskog druga i stalnog člana Saveta bezbednosti UN, a takođe i drugih zemalja, koje nisu priznale nezavisnost Kosova, jednostrano proglašenog“, istakao je Đorđević.
Kada je reč o vojnom aspektu, srpski ministar je rekao da nam naša vojna neutralnost dozvoljava da vojno sarađujemo sa svim partnerima i u skladu sa spoljnopolitičkim ciljevima, koji se „oslanjaju“ na četiri zida — EU, Rusiju, SAD i Kinu.
Đorđević je rekao da Srbija razvija bilataralnu vojnu saradnju sa više od 60 partnera, zahvaljujući svojoj politici vojne neutralnosti i da je Srbija lider u regionu kada je u pitanju učešće u mirovnim operacijama.
„U ovom trenutku više od 300 vojnika učestvuje u sedam vojnih operacija UN i četiri vojne operacije EU za upravljanje krizama, a takođe imamo nameru da povećamo intenzitet angažovanja“, zaključio je srpski ministar, ističući da Srbija ostaje „odgovoran i pouzdan partner“.