Mnoge države EU su dugo vremena povezivale ukidanje sankcija sa ispunjavanjem Minskog sporazuma. Oni su vremenom shvatali da tačke ovog dokumenta treba da ispunjava i Ukrajina i da pritisak na vlasti zemlje treba povećavati.
Prema rečima diplomatskog izvora, atmosfera u Evropi se menja. Na primer, Italija je već dala na znanje da automatskog produženje sankcija Rusiji u junu neće biti — „pitanje će biti tema razgovora“. Za ukidanje sankcija, osim nje, zalažu se i Francuska, Nemačka i Austrija.
Na primer, 21. aprila je objavljeno da bi u Nacionalnoj skupštini Francuske moglo biti organizovano glasanje o ukidanju sankcija Rusiji. U utorak, 26. aprila, prvi zamenik šefa diplomatije Grčke Nikos Ksidakis izjavio je da je njegova zemlja protiv produženja sankcija Rusiji i da se zalaže za diskusiju o ovom pitanju u Evropskoj uniji.
U SAD će uskoro biti održani predsednički izbori. Barak Obama odlazi i zato, smatra izvor, sankcije treba ukinuti odmah „ne čekajući narednog predsednika SAD“.
Ako većina zemalja EU ipak podrži produžetak sankcija, Grčka neće stavljati veto već će se postarati da to uradi drugim putem. Na primer, za vreme diskusije o pridruživanju Makedonije NATO-u, Atina je stvorila takvu atmosferu na samitu da je pitanje bilo skinuto.
Grčka takođe planira da to uradi i ovaj put.
Predsednik SAD Barak Obama je 6. marta 2014. godine potpisao ukaz koji je bio kamen temeljac uvođenja sankcija pravnim i fizičkim licima u Rusiji koji „prete suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine“, dok se 17. marta njima pridružila i EU.
„Čekamo da vidimo kakva će biti klima, kakav duh na samitu, kako će izaći druge zemlje“, naveo je diplomata.
Četvrtog marta 2015. godine Obama je potpisao ukaz o produžavanju sankcija, „zbog politike Rusije prema Ukrajini“.
Rusija je odgovorila na sankcije zabranom uvoza prehrambenih proizvoda iz Amerike i niza zemalja EU.