Prema Bušatlijinim rečima, Obama neće uspeti da nagovori lidere EU da okončaju pregovore oko TTIP-a do kraja godine, kada mu ističe poslednji predsednički mandat, a najveći otpor tome, kaže Bušatlija, pruža Nemačka.
„Od ujedinjenja, Nemačka je postala najveći igrač u Evropi i počela se otvoreno suprotstavljati američkim idejama, ne samo u oblasti saradnje SAD i EU, nego i u funkcionisanju NATO-a. Nemačka traži mnogo više respekta i uvažavanja njenog položaja, i istorijskog i momentalnog, a Amerikanci to odbijaju“, kaže Bušatlija.
Obama je prvo otišao u Britaniju, kako bi Britance ubedio da ostanu u EU, jer Britanija izvan Unije Americi ništa ne znači, objašnjava Bušatlija. Potom se uputio u Nemačku kako bi ubrzao proces pregovora oko TTIP-a. Taj posao će Obama teško završiti, kaže Bušatlija.
Pregovori oko TTIP-a bezuspešno traju već duže vreme i ne daju rezultate zato što su zahtevi EU da se bezbednost hrane prilagodi evropskim principima Amerikancima neprihvatljivi, tvrdi Bušatlija.
„Amerikanci sebi traže novo tržište i čini mi se da se njihova globalistička politika, zahvaljujući odbijanju Trećeg sveta da pristaje na ucene, svodi na to da Amerika pokušava da majorizira Evropu, svoje najbliže saradnike“, objašnjava on.
Plan „regulatorne konvergencije“ TTIP nastoji da približi EU standarde o bezbednosti hrane i zaštiti životne sredine onima koji važe u SAD. Međutim, američka pravila su mnogo manje restriktivnija od evropskih. Oko 70 odsto hrane koja se prodaje u američkim supermarketima sadrži genetski modifikovane sastojke, za razliku od EU, gde je upotreba genetski modifikovanih proizvoda praktično zabranjena.
SAD takođe ima labaviju politiku prema upotrebi pesticida i hormona rasta kod životinja za ljudsku ishranu. Američki farmeri u nekoliko navrata pokušali su da ukinu ograničenja EU kroz Svetsku trgovinsku organizaciju i postoji opravdana bojazan da će to pokušati da urade kroz TTIP.
Slično je i sa propisima o zaštiti životne sredine. Dok u EU kompanije moraju da dokažu da supstance koje koriste nisu toksične, u SAD je obrnuto — nijedna supstanca ne smatra se toksičnom dok se ne dokaže suprotno. Kao rezultat toga, u EU je zabranjeno korišćenje 1.200 supstanci, dok je u SAD zabranjeno svega 12.