Prema preliminarnim podacima Cesida na osnovu 82 odsto obrađenih podataka, SNS je osvojio 49,9 odsto glasova na vanrednim parlamentarnim izborima. Slede SPS sa 11,6, SRS sa 7,8 odsto, DS sa 5,9 odsto, Dosta je bilo sa 5,2 odsto, DSS i Dveri 5 i SDS-LSV-LDP sa 5. Za njihovo radovanje, međutim, još ima vremena, jer se u Cesidu ograđuju da to nije konačan rezultat.
Za razliku od borbe za opstanak, u vrhu tabele nikakva neizvesnost. Da li će SNS Aleksandra Vučića uzeti 50 odsto ili procenat više, ne znači ništa sa stanovišta apsolutne vlasti koju su imali i u prošlom sazivu u kome su svojom voljom formirali koaliciju sa socijalistima Ivice Dačića.
Mada su istraživači javnog mnenja i Demokratsku stranku Bojana Pajtića trpali u isti koš sa ostalima koji su na ivici cenzusa od pet odsto osvojenih glasova, ona je ipak sa nešto boljim rezultatom izbegla nervozu oko ispadanja iz parlamenta.
Očigledno je da je na Pajtićevu stranu prevagnula infrastruktura koju stranka još poseduje, što se pak ne bi moglo reći za harizmu nekadašnjeg šefa države, Tadića, koja je očigledno prilično izbledela.
Nasuprot demokratama raznih naziva, kojima podrška birača konstantno pada, naprednjaci su potvrdili vodeću poziciju koju su imali u poslednja tri izborna ciklusa.
Kada su skinuli demokrate sa trona, maja 2012. godine, koalicija „Pokrenimo Srbiju“, okupljena oko SNS-a preuzela je vlast od DS-a sa osvojen 73 mandata. Koalicija „Izbor za bolji život“ okupljena oko DS-a imala je samo šest mandata manje — 67. Tada je trećeplasirani SPS osvojio 44 mandata, a DSS 21 mandat.
Samo dve godine kasnije, na takođe vanrednim parlamentarnim izborima, za SNS je glasalo 48,34 odsto birača. Osvojila je 158 mandata.
Za koaliciju okupljenu oko socijalista glasalo je tada 13,51 odsto, što im je donelo 44 mandata u Skupštini Srbije. I tada je DS preskočio cenzus sa 6,04 odsto glasova, a Nova demokratska stranka jedna od nekoliko na koje se pocepala nekadašnja Demokratska stranka, 5,71 odsto. DSS je tada nestao sa parlamentarne scene.
