Mnogi su sumnjali u vaš uspeh u ovom poslu, posebno kada ste napustili Demokratsku stranku i osnovali udruženje građana. U čemu je tajna vašeg uspeha u politici?
— Verujem da je tajna upravo u tome što sve ovo ne doživljavam kao politiku i sebe ne vidim kao političara, a lokalnu politiku vidim kao menadžment, operativu, kao realan život, a ne kao velike reči i pametovanje. Pre dve i po godine, kad sam izašao iz Demokratske stranke i sâm krenuo dalje, odlučio sam da ću u ovom poslu da uspem na svoj način, ili ne moram tu ni da budem. Bio sam potpuno miran, nisam želeo da se ponašam onako kako se uglavnom ponašaju na srpskoj političkoj sceni. Drago mi je što su Novobeograđani to prepoznali. Mislim da je njima, kao i građanima Srbije, muka od strančarenja, politikanstva, vređanja, objašnjavanja kako ne treba… A skoro niko ne zna kako treba. Dali su poverenje mojim rezultatima, koji su bili poprilično merljivi. Zato ovo ne doživljavam kao neku veliku pobedu — ostvarivao sam ih dok sam se bavio sportom. Ovo je obaveza više, poverenje ljudi koji očekuju da nastavite u tom pravcu.
Da li Vas je neko od njih već pozvao predloživši da zajednički formirate vlast?
— Zvali su samo da mi čestitaju. Kada sam izašao iz DS-a bilo je „Prelazi u SNS!“, pred izbore bilo je „Sad se vraća u DS!“. Ljudi imaju potrebu za senzacionalizmom, a u tim silnim pričama izostanu realni rezultati. Ostajem pri stavu da ko god vidi razvoj Novog Beograda — onako kako ga ja vidim — apsolutno me ne interesuje kojoj stranci pripada, dobrodošao je da zajedno probamo nešto da uradimo. Sa DS-om, SPS-om, LDP-om, PUPS-om, SDPS-om Rasima Ljajića nikakav problem nisam imao, pošto su se oni složili da radim kako treba. Kada budemo formirali vlast, neće me interesovati stranke, već ljudi.
Uveli ste različite besplatne programe za decu i najstarije, osnovali humanitarni fond, ali i druge beogradske opštine su to radile veoma uspešno. Da li, ipak, mislite da vam je pomogla harizma, uspeh u prethodnoj karijeri — ipak ste bili najbolji na svetu u onome što ste radili. Da li ljudi baš to prepoznaju kao vaš kvalitet?
— To što sam u poslu pre ovog umeo da napravim rezultat, uvek pomogne, ali metodologija postizanja rezultata u svakom poslu je ista. Srpski i jugoslovenski vaterpolo poznat je na svetskom nivou. Rastao sam u ambijentu koji je atipičan za našeg prosečnog čoveka. Kod mene važe pravila koja sam naučio baveći se sportom, i zahvaljujući kojima smo moje kolege i ja uspeli da budemo konkurenti najvećim svetskim silama. Ne mogu ni ovde da primenjujem nešto drugo, mogu samo to što sam naučio. Harizma je nešto s čim se rađaš, a koliko je to doprinelo i da li su moji programi bolji ili lošiji od drugih, ne znam. Mi smo na Novom Beogradu započeli neke stvari… Mnogi kažu —kopiraju te, i to mi pričinjava veliko zadovoljstvo. Poenta je u tome da kada neko radi dobru stvar, ona treba da se širi dalje.
U kampanji ste ukazivali na problem decentralizacije, tražili da opština dobije šire nadležnosti. Sada imate političku moć na lokalu, ali moć je moć, da li ćete pokušati da utičete na vlast kada je reč o ovoj temi?
— U ovoj zemlji, ko god je bio opozicija, glavna mu je reč bila decentralizacija, a kad je postao pozicija, na nju je zaboravljao. Moramo da promenimo izborni zakon i damo priliku ljudima koji su dobili poverenje naroda tako što ćemo im dati novac. Ako nekome date poziciju, a ne i sredstva, šta on može da radi? Ništa. Ako večito budemo čekali petoro ljudi u vrhu države da razvijaju svaki deo zemlje, nema tu sreće. Nijedna ozbiljna evropska, ni svetska zemlja nije se razvila zato što je imala tri sposobna čoveka, već zato što je sistem iznedrio mnogo sposobnih ljudi na različitim nivoima. Samo tako Srbija može da se razvije. Došlo je vreme da se glasa za ljude, a ne za stranke. U interesu je velikih partija da se njihovi članovi ne skrivaju iza lidera. Ja sam se na Novom Beogradu takmičio protiv Vučića, Dačića, Šešelja… A oni sigurno ne bi bili predsednici opštine, čak i da su pobedili.
Rekli ste u kampanji da ste za svoje ideje spremni da poginete kao Boško Buha. Za šta ćete prvo da poginete u novom mandatu?
— Nastaviću da zagovaram tezu da ljudi moraju da počnu da rade, a ne samo da pričaju. Jedna urađena stvar treba da ima veći efekat od sto izgovorenih ružnih reči o nekome, ili ukazivanja na to kako neko drugi ne radi. Kada radite, mnogo više ukazujete na to da drugi ne radi, nego kada po ceo dan objašnjavate kako on ne radi ili radi loše.
