Dakle, grupisanje dodatnih snaga članica NATO-a imaće dalekosežne posledice, kaže penzionisani pukovnik Vojske Srbije Goran Jevtović.
On podseća da se konvencija iz Montrea, koja je potpisana daleke 1936, ne bavi time koliko brodova prolazi kroz Bosfor, već da reguliše tehnička pitanja kao što su na primer njihov način prolaska ili koliko vremena može da se zadrži brod članice NATO-a koja nije sa tog geostrateškog prostora.
„Poznato je da konvencija iz Švajcarske predviđa da ratni brodovi iz država koje ne izlaze na Crno more, mogu da ostanu u tom moru najduže 21 dan“, kaže on i dodaje da, međutim, teoretski sve članice NATO-a mogu da prolaze Bosforom ali da se postavlja pitanje zašto bi prolazili i šta time demonstriraju.
Prema njegovim rečima, ako se imaju u vidu svi potpisani sporazumi na relaciji Rusija—NATO, ali i sporazumi u okviru same Alijanse, onda promena ravnoteže na tom planu nema veze sa konvencijama niti sa bilo kakvim ustaljenim međunarodnim odnosima.
„Najprostije rečeno, ako jedna od strana značajno uvećava vojnu silu na Crnom moru to znači da se u perspektivi sprema napad na onu drugu stranu", ističe on.
Odgovarajući na pitanje kava bi mogla biti reakcija Kremlja, Jevtović kaže da je reakcija Rusije za sada odlična, ali i da je logično da će ovakvim akcijama Alijanse ti odnosi biti narušeni.
„Ukoliko dođe do nagomilavanja NATO trupa u narednom periodu, to će potpuno poremetiti vojnu ravnotežu u tom delu sveta, a to je praktično razmeđe južnoevropskog i bliskoistočnog vojišta u okviru evropskog ratišta“, kaže on i ističe da će Rusija ovakav pokušaj NATO-a moći da smatra agresivnim i neprijateljskim činom.
Komentarišući činjenicu da pored širenja na moru, NATO pojačava i vazdušnu odbranu Turske, Jevtović tvrdi da je to još jedan korak ka pogoršanju odnosa sa Rusijom
„NATO kao savez uvek može da nađe opravdanje što jača neku svoju članicu, odnosno podupire njeno vojno jačanje i da to obrazlaže sa desetinama nekakvih mirnodopskih razloga. Međutim, između redova treba čitati da su takve aktivnosti usmerene upravo prema Rusiji i da je ono što je RF uradila u Siriji nešto što je značajno uticalo na promenu strategije Alijanse“, ističe on.
NATO je, kako kaže, jednostavno došao do zaključka da bez jačanja vojnih efektiva svojih članica, a pre svega Turske, Bugarske i Rumunije kada je reč o Crnom moru, neće imati uspeha.
