„Nikad nisam bio antisemita. Nisam mogao da verujem grozotama koje su rađene. Nisam upleten u ubijanje Jevreja i ratnih zarobljenika“, govorio je tokom Nirnberškog procesa Herman Gering, drugi čovek režima Adolfa Hitlera.
Osuđen je na smrt vešanjem.
To što je Gering negirao zločine, ali se ispostavilo da postoje i dokumenti sa njegovim potpisom, nikako ne znači da svi koji su nekad tvrdili, koji sad tvrde, ili će nekad možda tvrditi da nisu antisemiti lažu, i da će se ipak ispostaviti da mrze Jevreje.
Naime, takve logičke paralele su nelogične, činjenično netačne, pa čak i veoma opasne.
Međutim, slične „logičke“ paralele pre nekoliko dana pojavile su se u autorskim tekstovima „Vašington posta“. Doista, ne tiču se antisemitizma, ali se tiču dopinga u sportu i svakako su opasne.
Jezive konstrukcije
„Novak Đoković nije optužen za doping, ali zvuči jezivo kao Lens Armstrong“, naslov je teksta u kojem je najbolji srpski i svetski teniser Novak Đoković doveden u istu ravan sa bivšim prvim biciklom Lensom Armstrongom, koji je pre priznanja da je koristio nedozvoljena sredstava napadao medije koji su o tome pisali.
Đoković je, pak, na pitanje Si–En–Ena o dopingu u tenisu odgovorio da mediji pokušavaju da kreiraju takve priče, ali da dokle god nema dokaza da neko koristi doping, sport je čist, i treba ga takvim i održati.
Međutim, kad se spoje babe i žabe, uporedi neuporedivo, dobije se konstrukcija koja direktno „targetira“ nepobedivog Novaka, pa Đoković mora da dokazuje nevinost.
Situacija je apsurdna i smešna, kao u vicu o saobraćajnom policajacu koji zaustavi nekog vozača, i kad pročita u ispravama da se vozač zove Milorad, kaže: „Pa i ja sam Milorad, mi smo rod“.
Da nije reč o uglednom dnevniku, niko na takve insinuacije ne bi ni obraćao pažnju, ali to što se na stranicama „Vašington posta“ pojavljuje takvo kalemljenje ukazuje na to da je možda u pitanju „trend napada“ na Novaka.
Rekordi u nizu
Đoković je nedavno u Berlinu primio po treći put priznanje „Laureus akademije“ za najboljeg sportistu sveta za 2015. godinu.
Takođe, početkom ove godine je peti put uzastopno izabran za najboljeg sportistu Balkana, u tradicionalnom izboru Bugarske nacionalne agencije.
Uz sve te pobede, Đoković je u takvoj formi da kidiše na do sad neoborene rekorde — kako u tenisu, tako i u profesionalnom sportu uopšte. I što je još važnije, da postavi svoje rekorde.
Pritom, Novak Đoković je srušio i osnovnu matricu (zapadnog) shvatanja teniske igre — jer godinama pokazuje da to nije igra samo za vlastelu… Ili one koji na njih liče.
I onda, kao takav, smeta. A kad Novaku ne mogu ništa, onda smišljaju optužbe za Đokovića.
„Sve dok ne postoje dokazi, tenis je čist. Nezgodno je što se priča da u tenisu postoje klađenje, nameštanja, doping, ali mislim da anti–doping agencije i organi upravljanja moraju da iznesu dokaze. Ponosan sam što sam deo sporta koji je čist“, rekao je Đoković.
Dakle, sve dok ne postoje dokazi, Đoković je čist. I ne mora da dokazuje nevinost. Na svima ostalima je da iznesu činjenice. Ili da ćutke gledaju Novakove rekorde.